Na Balkanu, živimo u društvima u kojima često postoji razlika između deklarisanih vrednosti i svakodnevne prakse. Iako se u javnom diskursu ističu ideje jednakosti, slobode i modernizacije, u odnosima su i dalje prisutni različiti oblici hijerarhije, nejednaka raspodela moći i generacijski nasleđena „pravila ponašanja“. Upravo taj jaz između zvaničnih društvenih narativa i stvarnog iskustva ljudi postaje važna tema savremene književnosti.
Gošća naredne epizode našeg podkasta je Rumena Bužarovska, makedonska književnica koja u svojim delima dosledno istražuje svakodnevnicu savremenog čoveka, iz kritičkog i neretko ironičnog ugla. Njene priče i romani fokusirani su na odnose unutar braka i porodice, položaj žena u patrijarhalnom društvu, ali i tihe frustracije te neverbalizovane sukobe koji oblikuju živote ljudi.
Teme kojima se bavi imaju širi društveni značaj zbog toga što osvetljavaju realnost tranzicionih društava na Balkanu, te na vrlo slikovit i razumljiv način prikazuju univerzalne obrasce rodnih i društvenih odnosa. Piše o pritiscima društvenih normi na pojedinca i njegovim pokušajima da iz tih okvira izađe, otvarajući prostor za razgovor o identitetu, feminizmu i ličnoj autonomiji.
Rumena Bužarovska je rođena u Skoplju, delove odrastanja je provela u SAD-u, a u rodnom gradu danas je redovna profesorka američke književnosti i prevođenja na Filološkom fakultetu „Blaže Koneski“ Univerziteta „Sv. Ćirililo i Metodije“ u Skoplju.
Njene knjige su prevedene na više od 15 jezika, a priče iz zbirki „Moj muž“ i „Nikuda ne idem“ adaptirane su za pozorište u šest evropskih zemalja (Grčka, Mađarska, Severna Makedonija, Srbija, Hrvatska i Slovenija). Autorka je romana „Toni“, četiri zbirke kratkih priča: „Žvrljotine“, „Osmica“, „Moj muž“ i „Nikuda ne idem“, zatim zbirku eseja „Nakon Boga, Amerika“, te knjige za decu „Šta je videla bubamara“.
Priznata je i kao knjižavna prevoditeljica sa engleskog na makedonski, a prevodila je značajne autore kao što su Selindžer, Kuci, Kapote, O'Konor i Luis Kerol. Koorganizatorka je večeri pripovedanja ženskih priča „PičPrič“ i koautorka feminističkog podkasta „Radio Mileva“.
Onaj što pravi podkaste. Podržite me: https://t.co/lXw0dcGZEw
What is Agelast podcast?
Najstarija priča na svetu je mit o potrazi. Čovek otkako postoji, on traga. Traganje može da bude prostorno, ali traganje može da bude i unutrašnje. Tragamo za srećom, za identitetom, tragamo pokušavajući da odgovorimo na mnoga pitanja. Kroz razgovore i putovanja, ovo je moja potraga, moj pokušaj da pobegnem od besmisla.Agelast podcast je projekat Galeba Nikačevića.
