Subscribe
Share
Share
Embed
Umologija je podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas.
Produkcija : Fabrika kreativnosti
Marija Ristić: Zdravo svima ja sam doktorka Marija Ristić, doktorka za tabu ženske probleme i danas sa vama delim 5 važnih stvari koje je potrebno da znate ukoliko je tema orgazma nešto što vas interesuje. Orgazam predstavlja ritmične kontrakcije mišića kaličnog dna, odnosno mišića u kojima živi klitoris kod žena i da bi se on stvorio ti mišići takođe bi trebalo da budu dovoljno jaki da bi ga izdržali. Stoga ukoliko imaš ovaj problem: odmah sada ako opereš svoje ruke, temeljno i ukoliko ubaciš svoj kažiprst u vaginu i pokušaš da stisneš prst svojom vaginom 10 puta. Ukoliko to ne možeš da izvedeš bez ikakvih problema, da ti stisci prsta budu jaki iz jednog u drugi onda definitivno imaš nešto što se vezuje za nemogućnost doživljavanje orgazma zbog slabosti karličnih mišića. Žensko telo je sposobno da doživi više vrsta orgazama i razlikujemo klitorisni orgazam, gde je njegov glavni pokretač organ klitoris, vaginalni orgazam koji se dobija vaginalnom penetracijom, cervikalni orgazam koji se dobija stimulacijom cerviksa, odnosno grlića materice i analni orgazam koji se doživljava prilikom analne stimulacije ili analnog seksa.
Aleksandra: U ovoj epizodi razgovramo o orgazmima. Samo ćemo se mi malo više fokusirati na ženske.
Koliko puta mislite da se dešava (i koliko puta se vama desilo), da kada ne doživite orgazam tokom seksa budete iznevirane ali svakako pomislite “a je****” i.. ništa.
A kada tokom seksa muškarac ne doživi orgazam to bude dosta ozbiljnije od puke iznerviranosti? Ako ne vi, razmislite koliko žena misli da sa njima nešto nije u redu jer njihov partner nije doživo orgazam?
Sa druge strane, dosta ćemo pričati i o reproduktivnom zdravlju jer seksualnost i reproduktivno zdravlje idu ruku pod ruku, i posmatranju i doživljaju ženskog tela.
Kreće numera, optimistična, energična: Milano “Driving cars onto Mars”
Aleksandra: Slušate Umologiju, podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas. Da preispitujemo kako naša svakodnevnica utiče na dobrobit pojedinca. Da budemo dobro.
Ja sam Aleksandra Bučko, kreiranju ove epizode doprinela je i novinarka Marija Marčeta.
numera se završava
Aleksandra: 2024. godine održan je 113. Međunarodni dan žena.
Efekat: putovanje u prošlost, zvuci mašine
Samo ćemo kratko o tome kako i zašto smo počeli da organizujemo Međunarodni dan žena:
efeakt: mars
Pomisli na 1908. godinu: u Njujorku, 15.000 žena hrabro korača ulicama, zahtevajući pravdu, ravnopravnost i glas koji se čuje. Taj moćni korak bio je tek početak jednog pokreta koji će zauvek promeniti tok istorije - Dan žena, dan koji slavimo širom sveta.
Zamisli tu scenu: žene odlučne, hrabre, okupljene u zahtevu za kraćim radnim vremenom, pristojnijim platama i pravom glasa. To nije bila samo borba za sebe, već za sve žene, za sve ljude. Taj dan, taj glas, taj pokret, postali su temelj za buduće generacije.
Godinu dana kasnije, Socijalistička partija Amerike proglasila je prvi Nacionalni dan žena.
Ideja da se ustanovi međunarodni praznik potekla je od žene po imenu Klara Cetkin, koja je to predložila 1910. godine na Međunarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu.
Konferenciji je prisustvovalo 100 žena iz 17 zemalja sveta i one su jednoglasno prihvatile predlog.
Na međunarodnom nivou, Dan žena je prvi put obeležen 1911. godine, u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj.
Efekat: vraćanje u sadašnjost
I tu smo, u 2024. godini.
Globalno, borba za rodnu ravnopravnost ostaje aktuelna tema. Iako smo napredovali, još uvek svedočimo raznim oblicima diskriminacije prema ženama. Od razlika u platama do stereotipa koji ih sputavaju u izboru karijere, teškoće su brojne.
Pogledajmo činjenice: žene, i dalje, na istim radnim mestima, zarađuju manje od muškaraca. Osim toga, neravnomerna zastupljenost na rukovodećim pozicijama u javnom i privatnom sektoru ukazuje na dublje probleme u sistemu. I ne smemo zaboraviti da žene često nose teret neplaćenog rada kod kuće, brinući se o deci, starijima i kućnim poslovima i funkcionisanju porodice, što dodatno opterećuje njihovu ulogu u društvu.
Jedan od najvidljivijih pokazatelja rodne neravnopravnosti, nasilje prema ženama, i dalje ostavlja ozbiljne posledice ne samo na živote žena koje su mu izložene, već i na njihove porodice i na celu zajednicu.
Aktivno učešće žena u svim aspektima društva ključno je za njegov napredak. Njihovi glasovi, njihove perspektive su neophodne kada se donose važne odluke. Ravnopravnost nije samo moralno pitanje, već i ključ za razvoj celokupnog društva.
Kroz unapređenje zakonodavnog okvira, implementaciju efikasnih politika, podršku umrežavanju i aktivizmu, moguće je postići stvarne promene. Važno je suočiti se s predrasudama i raditi na njihovom prevazilaženju, kako bismo izgradili svet u kojem svako ima jednake šanse i prilike.
Jedan segment ravnopravnosti jeste i ravnopravnost u doživljavanja orgazma. U pravu na taj užitak. Jer, složićemo se, doživljavamo objektivizaciju i seksualizaciju ženskog tela sa jedne strane, i ideju da žena bude čedna sa druge.
Doživljavanje užitka i orgazma za žene može (i treba) da bude posmatran kao kulturološki problem.
Razgovarala sam sa Jelenom Višnjić iz BeFem organizacije, upravo o ovim tema. Seksulanost, koja je generalno tabu tema, a pogotovo kada govorimo o seksualnosti žena, moramo da posmatramo i kroz prizmu feminizma, zapravo zbog važnost toga da i muškarce i žene posmatramo ravnopravno. Tada će žene moći da uživaju u seksu, a da ne budu “drolje”, moći će da odlučuju o svom telu, a mediji ih neće objektivizovati.
Jelena Višnjić: Šta se tu sve sad dešava? Ta patrijarhalna matrica u kojoj se žene prvenstveno posmatraj kao majke opstaje i istovremeno se rekonstruiše upravo kroz pronatalitetne politike. Sjetimo se samo različitih kampanja koje je ova država sprovodila, kao što su: "Dosta reči, nek zakmeči" gdje zapravo ženama oduzimamo svaku moć govora i subjektiviteta. I te pronatalitetne politike, koje umjesto da intervenišu unutar socijalno-ekonomskog sistema, prisvajaju naša ženska tijela kao instrument nacionalne politike.
Aleksandra: Ali prvo, seksualnost pa i reproduktivno zdravlje idu ruku pod ruku sa ravnopravnošću. To je samo jedan segment ravnopravnosti za koju se feministikinje zalažu, objašnjava ona:
Jelena Višnjić: Čini mi se da danas ne možemo da dogovorimo o ženskoj seksualnosti ako prije svega ne govorimo o ženskom i reproduktivnom zdravlju žena. Za feministkinje je neosporno da temi ljudskih i reproduktinih prava i zdravlja pristupamo kao osnovnom pravu, kao stubu ravnopravnosti i demokratije i jednom od metoda instrumenata za iskorenjivanje rodno zasnovanog nasilje nad ženama i djevojkama.
Aleksandra: Jelena Višnjić spominje i jedan jako važan ugao posmatranja stvari:
Jelena Višnjić: Ovo je društvo koje toliko opsednuto tijelom. S druge strane je potpuno tabuiziralo fizičke procese unutar ženskog tijela kao što je menstruacija, kao što je proces dojenja. Znači menstruacija je javno prikazana neprihvatljiva dok je sa druge strane to seksualizovano, golo tijelo instrument tržišta i političkog poretka. Koje sa jedne strane i ono što je najopasnije ženu isključivo drži u granicama tijela koji treba da potvrdi ili reproduktivni ili erotski potencijal. Ali gle čuda, u odnosu na ono što su muški fantazmi.
Psihoterapeutkinja Lori Minc napisala je knjigu “Klitopismenjavanje” čiji je prevod izdala Rekonctrukcija ženski fond.
Ova knjiga je važno štivo kada razmišljamo o doživljavanju orgazma kod žena kao o jednom slojevitom problemu. I bila nam je i inspiracija za ovu epizodu ali i važan izvor informacija koje ćemo vam preneti.
Jer nije u pitanju samo doživljaj orgazma kao takav. Već to da odrastamo bez seksualnog obrazovanja (o čemu ćemo vrlo brzo), mahom su nam važan izvor informacija porno flmovi koji nisu realini, ali i prikazivanje žene i samog seksa, načina na koji žene doživljavaju orgazam u medijima i filmovima koji takođe nisu realni za veliki broj žena.
Plastičan primer: u porno filmovima seks traje koliko? 30, 40, 50+ minuta, a žena veoma uživa u samom snošaju i u penetraciji penisa u vagini - iako je većini žena zapravo potreban ceo spektar aktivnosti za doživljavanje orgazma. Takođe, u vezi sa trajanjem: muškarcima je u proseku potrebno 2 do 10 minuta, a ženama 15 do 45minuta da postignu orgazam. U tom kontektu 50 minuta seksa u porno filmovima nije baš svakodnevna i najrealnija pojava.
Filmovi, pa i porno filmovi, jesu jedna vrsta medija. Tu su i tradicionalni i novi, savremeni mediji od novina, televizija, portala, do socijalnih mreža. Tamo gde možemo da vidimo objektivizaciju ženskog tela – to se dešava zbog tržišta i prodaje, objašnjava Jelena Višnjić iz BeFem organizacije.
Jelena Višnjić: Žena jeste i ostaje u granicama tijela. Erotizovana je i to je ono što je medijska ili javna praksa. Kako za žene iz popularne kulture, ali i žene koje su aktivne i u uticajnim političkim i ekonomskim zonama društva. Sa druge strane kada analiziramo i mapiramo taj medijski sadržaj vidimo da su dominantna dva modela tjelesnosti. Jedno je svakako hiperseksulazovno žensko tijelo, a drugo je to mrtvo, prebijeno. Modeli medijskog predstavljanja tijela identiteta žena žrtava nasilja involvirani su u jedan proces revitalizacije tradicionalne kulture u našem društvu koja razumije i opravdava nasilje nad ženama. Žena jeste medijski objekat na naslovnici jer tijelo žene golo, erotizovano, prebijeno i mrtvo postaje tržišni kapital koji obezbeđuje prodaju i akumulaciju novca kao i održavanje poretka svakako muške moći. Ta mizogina medijska matrica, ti prikriveni i otvoreni seksizmi na isti način opstaju medijskim sadržajima i tradicionalnih i novih medija. Sa druge strane način na koji se konstruiše identitet majke još jedan do dominantnih modela tjelesnosti u medijskom i javnom diskursu potvrđuje sav značaj i ulogu majčinstva u našoj kulturi koji su toliko dominantni i uprkos svemu, učini sve da uloga majke jeste jedina koja ženi da je potpuni legitimitet.
Efekat: školsko zvono
Aleksandra: A sad malo seksualnog obrazovanja:
Seksualno i reproduktivno obrazovanje je proces koji pruža informacije, veštine i stavove vezane za seksualnost, reprodukciju, međuljudske odnose i sopstveno telo.
Cilj seksualnog i reproduktivnog obrazovanja je osnaživanje pojedinaca da donose informisane odluke o svojoj seksualnosti i reprodukciji, kao i da razviju zdrave odnose sa sobom i drugima.
Marija Ristić: Seksualno obrazovanje je važno, zato što je seks sastavni deo života svake odrasle jedinke i mogućnost da imamo seks i da budemo uživaoci odnosa nam je dato od strane toga od čega smo stvoreni da li je to Bog ili Univerzum ili je neka treća sila, to je potpuno svejedno. Ali ako smo rođeni sa nečim znači da treba da koristimo to nešto u svojoj službi koja će nam doprineti zadovoljstvo, a to je upravo ukoliko kao žene i kao muškarci imamo organe koji nam pomažu da budemo seksualno aktivni treba ih koristiti.
Aleksandra: Kaže doktorka Marija Ristić.
Ovo obrazovanje obično obuhvata teme kao što su anatomija i fiziologija reproduktivnih sistema, seksualna reprodukcija, kontracepcija, prevencija seksualno prenosivih infekcija ili bolesti (SPI ili SPB), samopoštovanje, odgovorno seksualno ponašanje, međuljudski odnosi, pristanak, prevencija nasilja, kao i druge teme povezane sa seksualnošću i reprodukcijom.
Meni je nekako od svega što sam mogla da čujem o seksulanom obrazovanju ostala knjiga seks za početnike koju mi je mama kupila, postavljanje kondoma na bananu u srednjoj školi i veronauka na koju sam išla kao mala, koja je otprilike govorila da ću goriti u paklu ako imam seks van braka. Ili zarad užitka, a ne zarad reprodukcije. A vi?
kratka pauza
U Srbiji sistemsko seksualno obrazovanje ne postoji. A ono koje postoji sastoji se od nekoliko časova o nekim kontraceptinivnim sredstvima, kako se postavljaju kondomi pa i o seksualno prenosivim bolestima. Lori Minc u knjizi Klitopismenjavanje ima jednu tezu sa kojom sam baš rezonovala. A verujem da će još neki od vas koji slušaju ovu epizodu:
“Seksualno obrazovanje usredsređuje se skoro isključivo na opasnosti seksa, kao što su trudnoća ili seksualno prenosive bolesti (SPB). Sasvim je očigledno da su manje šanse za uživanje u nečemu što nosi etiketu opasnosti, a ne užitka.”
A Jelena Višnjić iz BeFem organizacije govori o važnosti seksualnog obrazovnaja i u kontekstu kreiranja boljeg društva:
Jelena Višnjić: Nedostatak informacija o seksualnom i reproduktivnom zdravlju kao i o medjuljudskim odnosima i ljudskim pravima može imati dalekosežne posledice. Ne samo na seksualnost mladih žena i muškaraca nego na izgradnju odnosa ali i na društvo uopšte. U mnogim zemljama praksa nam je pokazala da efikasno seksualno obrazovanje doprinosi smanjenju polno prenosivih bolesti, maloletničkih trudnoća kao i podizanja svijesti mladih o tim temama. Međutim, kod nas u našem društvu još uvek postoji jedna vrsta stigme i tabua vezane za seksualno obrazovanje. Važno je informisati javnost o koristima i pozitivnim aspektima seksualnog obrazovanjaobrazovanje kako bi smo promovisali otvoreni i zdravi pristup seksualnosti i tijelu.
Aleksnadra: Autorka knjige Klitopismenjavanje Lori Minc govori o tome kako postoji niz nejednakosti u između žena i muškaraca, a jedan od njih jeste i doživljavanje orgazma i zablude oko njegovog doživljavanja. Ona u knjizi to sagledava i kao kulturloški problem, ali i lingvistički (jer nam je još uvek nepraijatno da razgovaramo o klitorisu koji je za ovu priču najviše važan). Govori i o anatomiji pa i o tome kako je nekako postalo prihvatljivo da “tamo dole” nazivamo vaginom. Ili, pišom kod nas.
Glumica Džilijan Anderson se na dodeli Zlatnog globusa pojavila u beloj haljini koja je imala izvezeno nešto na sebi. Mnogi mediji su preneli da je u pitanju haljina sa motivom vagine.
Međutim, to nije tačno. U pitanju je vulva.
Vulva jeste spoljašnji deo ženskih genitalija i uključuje: spoljne usmine, labiju, unutrašnje usmine, klitoris i spoljne otvore uretre i vagine. Vagina, sa druge strane, predstavlja unutrašnji deo ženskih reproduktivnih organa.k
Inače, Rebeka Čalker, autorka knjige The Clitoral Truth, je primetila da ne bi trebalo da zovemo sve ženske genitalne organe po delu koji je seksualno korisniji muškarcima nego samim ženama - (vagini).
Sa doktorkom Marijom smo razgovarali i o tome. Zašto je važno da poznajemo anatomiju ženskih genitalija.
Marija Ristić: Iz kog ugla gledamo zašto je važno poznavati žensku anatomiju? Ako gledamo iz ugla žene koja bi trebalo da poznaje svoju žensku anatomiju prosto zbog redovne kontrole koja ne mora uvek da bude vršena od strane ginekologa da li je sve u redu sa njenim intimnim delovima dakle trebali bismo da anatomski znamo šta gde ide, šta gde pripada, čemu za šta služi, da bismo tokom svog života mogli da pratimo da li na tim delovima tela postoji nešto što bi nas zabrinulo ili ne. Tako da je upravo taj momenat poznavanja svoje anatomije nešto što je u uskoj sponi sa zdravljem i kod žena i kod muškaraca.
U epizodi podkasta “Ljubav i seksulani život osoba sa invaliditetom” studentkinja Ana Jovčić sa nama deli na koji način je ona istraživala i edukovala se o seksu.
Ana Jovčić: Moram da kažem da slepi ljudi imaju manje-više ogroman pristup informacijama, što i dalje nije zadovoljavajuće. Postoji jako malo na primer adaptiranih video sadržaja tj. filmova i onda mi do informacija, pogotovo o ljubavi i o seksu, ne možemo da dolazimo putem takvih sadržaja pošto ne postoji audio deskripcija. Tek nedavno, pre godinu, dve, tri, možda malo više su i filmovi najobičniji rečimo klasici počeli da budu dostupni za nas. To je malo drugačije na stranom tržištu i na Netflix-u i tako dalje, ali hajde da kažemo u našoj zemlji itekako imamo tih sadržaja i da ne govorimo o filmovima za odrasle koji su nama pristupačni. Onda postoje neki razni drugi načini na koje mi možemo da dođemo do informacija. Sećam se da sam sa nekim prvim takvim sadržajem ja stupila u kontakt možda u sedmom/osmom razredu. Našla sam sasvim slučajno na nekoj polici "Seks za početnike" to je knjiga Jasminke Petrović koja je jako korisna za sve tinejdžere, pa je tako bila korisna i za mene i za moje drugarice. Imali smo tu knjigu štampanu na Brajevom pismu i pošto je to tad bilo jako strašno i sramota čitati, onda smo se mi skrivale u sobi moje drugarice koja je bila tada u internatu, jer je moja škola bila internatskog tipa i onda smo onako krišom, šapatom iščitavale tu knjigu i saznavale neke stvari koje nam do tad nisu bile poznate.
Onda kasnije su došle na red neke druge knjige, neki drugi sadržaji, uglavnom su to teksualni sadržaji, gde mi možemo da prikupljamo informacije, pa onda kasnije sam saznala, mislim kasnije tokom tih srednjoškolskih dana, na primer za Vice, za neke sajtove gde osobe sa invaliditetom iz drugih zemalja iznose svoja iskustva gde ja onda uvidim da sve što se meni dešava manje-više je normalno. Onda, istraživanje sopstvenog tela je slično kao i kod osoba koje vide, prosto dobiješ informaciju od nekog drugog pa onda i ti malo nešto isprobaš, istražiš sebe. Prosto ja nisam mogla kao slepa osoba da gledam neke fotografije i znam kako normalno žensko telo, na primer, treba da izgleda da i ja u skladu sa tim stvorim sliku o sebi.
Guglala sam naravno, bilo je komentara i tako dalje, ali pošto je moj negde svet slepe osobe jako fokusiran na druga čula, čulo dodira, ja sam imala tu sreću da sam jako bliska sa svojim prijateljicama i one stvarno nisu imale problem ni da im ja dodirnem grudi da vidim kako to treba da izgleda pa onda jako smo bile otvorene jedne prema drugima da kada bi jedna doživela nešto, da onda vrlo deskriptivno ume da to prenese ovoj drugoj, da znamo šta nas čeka.
Da prosto ono što nismo mogli da vidimo, možemo da doživimo onako kako je nama potrebno, a to je putem reči, pa smo onda jedna drugu upućivale na knjige koje možemo da čitamo, sad nisu neke knjige.
Aleksandra: Ali, hajde da se vratimo užitku tokom seksa, pogotovo kada je u pitanju ženski užitak:
Prvo, kada kažem reč seks na sta prvo pomislite? Šta je seks?
kratka pauza
Većina vas je verovatno pomislila snošaj – penetraciju penisa u vaginu.
Ne nužno oralni seks, analni ili neki drugi. Usput, ako ste pomislili i na neke druge oblike, super. Jer seks nije samo snošaj.
Jedan deo iz knjige “Klitopismenjavanje” (rekla sam vam da ćemo je nekoliko puta kroz epizodu spominjati),
Lori Minc kaže:
Ukratko, u našoj kulturi „seksom" se smatra samo onaj odnos u kojem dođe do snošaja tokom kog muškarac doživi orgazam. Zastanimo i osvestimo da je tako.
Marija Ristić: Žena nikada ne može da bude u potpunosti zdrava celim svojim telesnim, duhovnim i socijalnim bićem ukoliko je iz njenog života izostavljena stavka seksualnog užitka.
Aleksandra: Doktorka Marija Ristić edukuje žene o temema koje su važne za ženske genitalije. Ona objašnjava:
Marija Ristić: Mozak i vagina su itekako povezani što direktnim neuronskim putevima, odnosno prenosom signala između vagine i mozga, što energetskim putevima jer živimo sada konačno u svetu gde se polako vraćamo tim starim tradicionalnim metodama posmatranja ljudskog zdravlja gde je protok energije bilo nešto što se itekako čitalo i koristilo u periodima pre nego što je došla industrijalizacija i pre nego što smo mi poslali svi ovako pametni i svi sve znamo. I onda nam je sad taj new age momenat energije kao reči doneo potpunu pometnju u našim glavama i bićima. Ali je činjenica da su mozak i vagina itekako na više telesnih i vantelesnih nivoa povezani i da od nivoa te konekcije zavisi zapravo i kakav će užitak žene biti.
Aleksandra: I sada, upoznajmo se i u ovoj epizodi sa važnim organom za mnoge žene kada je u pitanju doživljavanje orgazma:
Marija Ristić: Klitoris je jedini organ koji postoji među svim organima ovog sveta kod svih vrsta koji služi isključivo za zadovoljstvo žene. I po tome mi možemo da vidimo da smo mi te koje su ipak odabrane da itekako uživaju u velikim užicima, mnogo većim nego što to rade muškarci iako važi ona opšte uvažena priča da znači- "Žena si, jebiga, nisi muško i to je to".
A ukoliko orgazam kod vas izostaje, lekarka Marija Ristić objašnjava da vrlo često orgazmi izostaju zbog niza izazova:
Marija Ristić: Kada žena ima odsustvo orgazma može biti da je njeno telo odnosno mišići koji joj daju orgazam nemaju dovoljno fizičke snage da taj orgazam iznesu. Što jeste takođe pandemija u čitavom svetu jer prosto zbog načina života na koji živimo, koliko sedimo, koliko se ne bavimo svojim fizičkim telom na adekvatan način. Koliko nemamo svest kao žene o postojanju vagine u mišićima na nekim mišićima na našem telu, onda prosto svakodnevnim radnjama vršimo nesvesno slabljenje tih svih mišića, ali ono što je takođe bitno da se kaže o orgazmima da zaista svaka žena može da doživi orgazam. Samo je potrebno videti, tačno odrediti- zašto neka žena ne može da doživi orgazam. To najčešće nije posledica samo jednog problema koji postoji. Jer ništa na ovom svetu se nije desilo samo zbog jedne stvari koja se desila i prouzrokovala to sve, nego je to uvek neki lančani skup nekih različitih akcija i reakcija koje dovode do određenih stvari kojima se bavimo. Stoga orgazam je prilično kompleksna stvar i od koje ne treba odustati.
Aleksandra: U ovoj epizodi, osim što smo se na početku kratko podsetili kako smo došli do označivanja Međunarodnog dana žena, govorili smo o tome kako seksualnost i reproduktivno zdravlje idu jedno uz drugo. Kako je seksualno obrazovanje jako važno i da bi živeli u boljem društvu i prosto – da bi ravnopravno uživali u seksu i doživljavali orgazme. Ali, ne zaboravite, da bi sve to postigli, prvo moramo da budemo ravnopravni. Da posmatramo jedni druge kao vredna živa bića, bez obzira na pol, ili seksualnu orijentaciju.
I još jedna važna stvar, da podelimo ovu epizodu sa osobam kojima će biti korisna.
Pišite nam, želimo da čujemo vaše utiske.
Milano “Driving cars onto Mars”
Aleksandra: Slušali ste podkast Umologija, podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas.
Ovu epizodu su kreirale: Marija Marčeta i Aleksandra Bučko.
Završava se numera
Zvučni efekti:UNIVERSFIELD, Pixabay
Uvodna numera: Milano – Driving cars onto mars
Produkcija: Fabrika kreativnosti