Subscribe
Share
Share
Embed
Umologija je podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas.
Produkcija : Fabrika kreativnosti
Zašto nam je identitet važan?
Razmatramo zašto je važno da razmišljamo o našem identitetu.Mnoge stvari utiču ili su sastavni deo našeg identiteta. Kao na primer, verovanja. Veorvanja koja nas čine onakvim kakvi jesmo. Ali, postoji razlika.
Na identitet društvo u velikoj meri utiče, a što je identitet više razvijen to je veće blagostanje pojedinca_ke.
Sanja: Predstavljamo vam Anu. Ima 25 godina.
Ana je perspektivna mlada žena. Voli voće umočeno u čokoladu, druženje sa svojim prijateljima, hajking planinama i duge vožnje biciklom. Ona je umetnica - preduzetnica, koja proaktivno istražuje svet umetnosti eksperimentisanjem kako bi obogatila svoj umetnički identitet. Svaki potez četkice postaje prilika za samoproučavanje i izražavanje jedinstvenosti.
Trenutno je u svojom ateljeu, jednom delu svoje dnevne sobe koji je opredelila da će da joj bude kutak za stvaranje i priprema se da napravi svoj novi rad.
*Ana (osmišljava svoje novi umetnički rad): „Mislim da ovde slobodno mogu da iskombinujem bakarnu žicu, gips, smolu i akvarel boje.“
*Flešbek (glas roditelja): „Ana, a reci nam, zašto ti se sviđa toliko taj skok bmx-om? Uzbudljivo ti je? Želiš da te upišemo u školu za bmx akrobacije? A treba ti i zaštitna oprema?
Naravno ako želiš, možeš da probaš bmx i školu skokova, hajde zajedno da pronađemo koja će ti odgovati...“
Sanja: Roditelji su još u njenom detinjstvu podržavali njene želje i interesovanja naglašavajući kako vrednosti odanosti i istrajnosti igraju ključnu ulogu u formiranju ličnog karaktera.
U školi, Ana je aktivno učestvovala u procesu učenja, koristeći svaku priliku za postavljanje pitanja i istraživanje.
U Aninoj porodici zajednički trenuci nisu samo rituali, već su i temelj njenog socijalnog identiteta.
Aleksandar Tomašević 1: Možda naj naj jednostavnije da je to neka vrsta razrađene predstave o sebi koju svaka individua ima. Sad to razrađeno, mogli smo reći da to znači da je to bogat pojam, da u sebi sadrži veoma različiti broj elemenata, dakle. I često kažemo da su to kognitivni elementi. A to znači u suštini da identitet u sebi sadrži različita uverenja vrednosti,predstave o svetu, o društvu u kojem se nalazimo i o našoj ulozi u društvu. Tako da je to jedan kompleksa i psihološki i sociološki fenomen koji je zapravo kognitivne prirode što nešto ste nama, pod znacima navoda, u glavi.
Aleksandra: Ovo je sociolog, Aleksandar Tomašević. A Ana je izmišljena osoba, sa kojom smo hteli da ilustrujeo kako je naš identitet zapravo napravljen od niza dešvanja u našem životu koji su uticala na nas da budemo onakvi kakvi jesmo, odnosno, uticali su na naš identiet.
Anu možemo posmatrati kao primer kako proaktivno oblikovanje umetničkog, obrazovnog i socijalnog identiteta može rezultirati snažnom, autentičnom ličnošću. Njena priča naglašava važnost samorazvoja, podrške učenju i vrednovanja međuljudskih odnosa u procesu formiranja identiteta (koji zapravo čine samo jedan deo identiteta).
Kreće numera, optimistična, energična: Milano “Driving cars onto Mars”
Aleksandra: Slušate Umologiju, podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas. Da preispitujemo kako naša svakodnevnica utiče na dobrobit pojedinca. Da budemo dobro.
Ja sam Aleksandra Bučko, a u ovoj epizodi pričamo o identitetu.
Sanja: Ili identitetima?
Aleksandra: A ovo je novinarka Sanja Đorđević. Na kreiranju ove epizode radila je i Marija Marčeta.
numera se završava
Aleksandra: Identitet je kompleksan i može obuhvatiti faktore poput kulturnog porekla, etničke pripadnosti, pola, religije, ličnih vrednosti i iskustava. To je jedinstvena kombinacija koja oblikuje kako pojedinci percipiraju sebe i kakvu interakciju imaju sa svetom.
Mnoge stvari utiču ili su sastavni deo našeg identiteta. Kao na primer, verovanja. Veorvanja koja nas čine onakvim kakvi jesmo. Ali, postoji razlika:
Identitet obuhvata širok spektar karakteristika koje definišu pojedinca, uključujući aspekte kao što su kulturno poreklo, pol i lična iskustva. Verovanja, s druge strane, predstavljaju specifična uverenja ili principi koje neko zastupa, utičući na njihove perspektive i postupke. Iako su verovanja deo identiteta, identitet je sveobuhvatniji, pokrivajući različite elemente koji doprinose osećaju sopstva.
Dušana Šakan: Mi imamo taj jedan doživljaj sebe i možemo reći da je to identitet i ustvari jedinstvena slika o sebi, dakle jedna celovita kongruentna trebalo bi da bude jedna celovita kongruentna ideja. Ali sa druge strane uvek imamo te različite neke aspekte identiteta u okviru kojih mi ispoljavamo ustvari tu svoju celovitost, s'obzirom da je naš društveni život vrlo složen i tako dalje. Tako da možemo reći da imamo jedan identitet jednu sliku o sebi, ali generalno da je ona složena.
Dušana Šakan: S'obzirom da je identitet inače jedan celoživotni proces. Mi praktično kreiramo naš identitet od detinjstva pa sve do kraja našeg života. Ono što je interesantno jeste naravno da je taj proces najdinamičniji, možda najuzbudljivi u periodu adolescencije i pretpostavljam da ga često u stvari i vezujemo ovako kada govorimo u svakodnevnom životu, identitet verovatno vezujemo za period adolescencije. Međutim to nije zaista tako nego se smatra ustvari da je sticanje identiteta u psihološkom smislu u stvari jadan celoživotni proces, dakle koji traje, počinje u detinjstvu i traje do kraja našeg života. S'obzirom da se individua generalno razvija naravno od začeća pa sve do kraja našeg života, odnosno do smrti.
Kada smo mali, dakle u tom nekom periodu detinjstva, naravno u najvećoj meri identifikujemo sebe sa našim okruženjem i pogotovo sa primarnom porodicom odnosno sa roditeljima najpre koji su tu da nam pruže različite neke izazove i da nas na neki način izlože različitam iskustvima kako bismo se još kao mali mogli na neki način uhvatiti za nešto što nam je najinteresantnije, pokušati sebe da odredimo u tom nekom i dalje primitivnom naravno smislu sa obzirom na sam razvoj u detinjstvu. Posle toga deca već kako rastu počinju da dobijaju neke svoje više lične oblike i počinju sve više da istražuju, da istražuju sebe ali isto tako to se uvek dešava zajedno sa istraživanjem svoje okoline. Često kad smo mali pa kažu, ili roditelji često kažu: “Dete isprobava granice”. Dete u stvari pokušava da razume na neki način sebe šta sme, šta ne sme u tom nekom najranijem uzrastu što se posle naravno sve razvija kako smo stariji.
U periodu adolescencije dolazi u stvari do tog najdinamičnijeg razvoja pojma o sebi ili identiteta. A zašto je to tako? Zašto mislimo da je to je onaj uzbudljivi neki period u našem odrastanju? Pa pre svega taj period adolescencije jeste jedan od perioda u kom se dešava najveći broj promena i to najveći broj promena ne samo na jednom planu nego gotovo na svakom planu ili na svakom aspektu razvoja. Sama adolescencija počinje pubertetom i pubertalnim promenama koje za mlade ljude mogu biti u određenom smislu uznemirujuće zato što su poprilično nagle i u velikoj meri nas menjaju u odnosu na to kakvi smo bili kao dete. Sam taj prelaz iz detinjstva u odraslo doba jeste nešto što je vrlo izazovno za svakog čoveka.
Sanja: Ovo je psihološkinja Dušana Šakan.
Ali zašto sad mi pričamo o identitetu ovde u Umologiji:
Dušana Šakan: Što je on više formiran na adekvatan način imamo mnogo bolje ishode. Šta to znači, koji su to ishodi? Imamo veće, blagostanje, veće zadovoljstvo životom, mnogo manju preokupiranost nekim negativnim emocijama, negativne teme nas generalno manje prožimaju, i tako dalje. I ono što je vrlo važno jeste da je regulacija stresa mnogo bolja pokazalo se u različitim istraživanjima: da oni koji imaju više, koji imaju u stvari bolje izgrađen identitet odnosno da je on višeg statusa, da onda oni mogu i bolje da regulišu i svoje emocije pa i neke događaje koji se nenadano dese, a koji mogu da predstavljaju izvor stresa i tako dalje. Verovatno da taj sam kontinuitet doživljaja sebe kakav sam ja zaista jeste stvari neka vrsta protektivnog faktora.
Aleksnadra: U ovoj epizodi pričamo sa psihološkinjom jer, pa, identiet utiče na naše blagostanje i na dobrobit svakog pojedinca. A pričamo i sa socilogom, Aleksandrom Tomaševićem, jer na kreiranje identiteta društvo itekako utiče:
Aleksandar Tomašević: Ta interakcija između individue, kulture i okruženja se zapravo odigrava kroz socijalizaciju. Zato je teško promeniti identitet, zato što je on, imamo taj formativni životni period, pre svega adolescenciju, dakle ta neka kombinacija primarne i sekundarne socijalizacije. Dakle imamo tu socijalizacije unutar porodice i onda sekundarna dakle sa vršnjacima kroz školski sistem, dakle kroz obrazovni sistem i kroz neki taj period odrastanja mi zapravo tu vršimo neku... Prilagođavamo se na sredinu i formiramo naš identitet. Punimo ga različitim sadržajima. I što smo stariji to nam je teže da to ispravo. Tako je to proces, pre svega društveni. On jeste individualan, jeste ličan za svaku svaku osobu ali oni u suštini ima društveni društveni karakter.
Aleksandar Tomašević: Mi bismo možda nekad voleli da smo mi gospodari našeg identiteta. Evo sad smo u prvom mesecu je nove godine. Dakle mnogi od nas u prolaze kroz tu fazu - nova godina novi ja, kao pokušaj da mi nekako svoj identitet promenimo. Da ga možda izmenimo kako bi smo bili zadovoljni sopstvenim životom. I ono što svi to pre ili kasnije shvatimo to ne ide tako lako. Mi iako imamo slobodu da kreiramo svoj identitet taj sadržaj identiteta zapravo mi preuzimamo iz kulture koje nas okružuje. Dakle ne možemo sami da smislimo nešto Potpuno novo ili nešto što je apsolutno jedinstveno, nego zapravo mi to na neki način pozajmljujemo iz kulture u kojoj živimo, kojoj smo okruženi, naročito iz popularne kulture, iz nečega što nam je razumljivo jednostavno dostupno nama ali takođe i drugim ljudima. Dakle sve što čini naš identitet da bi vršilo tu funkciju identiteta mora biti razumljivo ljudima sa kojima interaktujemo.
Aleksandra: A evo na šta tačno misli:
Aleksandar Tomašević: Vi možete biti vegetarijanac. To je to može biti deo vašeg identiteta. I ono što što čini to zapravo delom entiteta jeste da vi možete da ne znam kad ste na nekoj i proslavi iLi odete negde na slavu i samo kad kažete drugima da ste vegetarijanac drugi će razumeti šta to znači. Možda nećeš baš razumeti vas, ali razumeju šta to funkcionalno znači. Ne jedete meso neće vam nuditi meso. Međutim ako vi dođete i kažete, ne znam, vi ste sad promenili način ishrane i odlučili smo da jedete samo, ne znam, viršle, kivi i čokoladno mleko, niko neće razumeti šta se sa vama dešava, zašto to nije nešto što je element popularne kulture, nije nešto što je to razumljivo. Tako da ako da skratim moždam drugi ljudi utiču na nas, na taj način što se mi trudimo da naš identitet bude razumljiv drugim ljudima kako bi smo mogli sa njima da imam nekakav suživot.
Aleksandra: Dušana ukazuje na koji način naša okolina utiče na formiranje identieta. I to u velikoj meri, iako je identitet jedna naša unutrašnja ideja i percepcija sebe kao osobe. Znači, socijalna sredina utiče na kreiranje našeg identieta i to, kako objašnjava Dušana, od ranog detinjstva, u adolescenciji i u kasnijem odraslom dobu. Jer, ljudi smo i socijalna bića smo.
Dušana Šakan: Što je ona više podsticajna i što više podržavajuća možemo očekivati da će sam razvoj identiteta biti da kažemo olakšan.
Ono što je važno pogotovo u adolescentnom periodu za sam identitet jeste uloga i vršnjaka koja u današnje vreme može da bude veoma surova, verovatno je mogla i pre ali u današnje vreme kada posmatramo vidimo da može biti veoma surova i ono što je vrlo značajno verovatno jeste da i sami mladi ljudi nemaju toliki fokus u stvari na vršnjacima nego da se na neki način i dalje drže i svoje primarne porodice i svog primarnog okruženja.
Svakako istraživanja pokazuju da mi tu imamo tri najvažnija agensa koja mogu da utiču i na blagostanje pa isto tako i na identitet kod mladih ljudi. To je naravno primarna porodica, dakle to su roditelji, braća i sestre ukoliko ih imaju. Pored toga nastavnici ili profesori sa kojima provode veliki deo vremena, s'obzirom da pohađaju školu i vršnjaci. Postojala su neka interesantna istraživanja u smislu da li recimo primarna porodica gubi primati u adolescentnom periodu u odnosu recimo na vršnjake? S'obzirom da znamo da se mladi ljudi najviše okreću svojim vršnjacima često se identifikuju sa nekim drugim vrednostima koje možda nisu toliko bile utemeljene u samoj primarnoj porodici. Međutim istraživanja pokazuju da to nije zaista tako i da ustvari ta primarna porodica i dalje ima popriličan uticaj na mlade ljude. Dakle da ta bitka nije zaista izgubljena tako brzo ali da svakako prihvatanje od strane vršnjaka može biti takođe nešto što je izuzetno važno za mlade ljude da se bolje osećaju i inkorporiraju u svoju sredinu i uloga nastavnika je veoma važna za pogotovo njihovo kreiranje akademskog identiteta znači onoga što je vezano za obrazovanje i onoga što je dakle vezano za učenje više s'obzirom da provode najviše vremena sa njima u školi.
Sanja: E sada, socilog Aleksandar Tomašević nam objašnjava da društvo ili zajednice možemo da podelimo na kolektivističke i indivitualističke kulture koje favorizuju određene sadržaje identiteta.
Aleksandar Tomašević: Recimo, ako živite u kolektivističkoj kulturi, ona će favorizovati ono što mi zovemo kolektivistički aspekt identiteta. Znači da se vi poistovećujete sa nekom društvenom grupom. Da li je to verska, etnička ili je to možda neka kolektivna grupa tipa navijačka grupa ili tako nešto. Dok u individualističkim kulturama će biti favorizovanje individualni aspekt identiteta. A to je da ste vi fokusirani na samopostignuća, dakle, na individualne uspehe, da ste usmereni na sposobnost samoekspresije, da imate priliku da izrazite svoj individualnost na različite načine. Tako da, u suštini, društvo favorizuje. Što znači da ako birate puteve birate puteve izgradnje identiteta koji su suprotnosti sa dominantnom kulturom ili neki društvenim obrascima, to znači da ću imati više prepreka da se adaptirate u tu sredinu. Dakle, u koliko živite u kolektivističkoj kulturi, a vaš identitet je individualistički orijentisan, imaćete problema u adaptaciji, imaćete problema u interakciji sa drugim ljudima i na kraju krajeva, možete imati nekakve nekakvih psihičkih problema i odnosno da se to odrazi negativno na vaše blagostanje i mentalno zdravlje.
Aleksandar Tomašević: Možemo krenemo od toga šta može biti problem u izgradnji identiteta. Recimo, vi ukoliko nemate iskustvo sa individualističkom kulturom, dakle ukoliko živite ukoliko živite u kolektivističkoj kulturi gde se stavlja naglasak na recimo porodicu, na tradicionalne uloge u porodici, dakle na poštovanje nekakvih rituala i tradicija, ukoliko imate suprotne tendencije, znači ukoliko vas to ne zanima na kraju krajeva, to može biti negativno prihvaćeno od strane te zajednice upravo insistira na različitim obrascima ponašanja. I to znači da vi možete doći kao adolsecent u sukob sa svojim roditeljima gde se vi u suštini ne razumete. Dakle vi biste recimo imate nekog ko mi važno idealno postignuće recimo oblasti sporta, dakle vi imate 18 godina, interesuje vas tenis i samo tenisu i želite da posvetite svoje slobodno vreme tome jer vam je to važno, vi gradite indetitet individualnog sportiste recimo, a imate pritisak zajednice da ne odete na trening taj taj vikend, nego da radite neku recimo porodičnu aktivnosti, gde vi ne vidite sebe sve u tome. To ne mora da bude suprostavljeno, da vi smatrate da to ne treba da se radi nego ono što mi neka kaže u svakodnevnom govoru imate pametnija posla. Dakle imate nešto šta je vama važnije, a to ukoliko ne vrednuje vaša okolina isto kao i vi, može postati problem.
efekat: građenje
Sanja: Kao i sve ostalo kod jedne osobe, poput tolerancije, feminizma, altruizma - nesebične brige za dobrobit drugih ljudi i identitet ne mora da bude potpuno razvijen.
Dušana Šakan: Postoji nekoliko aspekata ili mi ih u psihologiji često zovemo statusima identiteta i oni se nižu praktično na jednoj nekoj vrsti kontinuuma, od potpune difuzije identiteta, do potpuno sigurnog ili stečenog/ostvarenog identiteta. Dakle to možemo posmatrati kao jedan kontinuum ili kao jednu vrstu dimenzije gde je taj negativan pol ustvari krajnji negativan pol, predstavlja difuziju identiteta. A to jeste u stvari onaj identitet gde mladi ljudi koji imaju takvu vrstu identiteta se još uvek nisu opredelili ni za kakve posebne uloge u svom životu. Još uvek nisu stupili čak ni u neku vrstu eksploracije ili istraživanja šta bi oni mogli da budu ili kakvi oni zaista zaista jesu.
Potom imamo jednu vrstu identiteta koja podrazumeva veću eksploraciju i veće istraživanje, jer da bismo mi došli do tog pojma identiteta: "Ko sam ja zaista?" Mi moramo pre toga ustvari da sprovodimo određenu mi kažemo esploraciju ili istraživanje odnosno da isprobamo različite neke uloge i tako dalje da vidimo šta bi se to nama najviše dopalo i koje su to uloge koje ćemo mi najviše u životu i preuzimati.
Postoji jedan oblik identiteta koji se zove "preuzeti identitet" i to je onaj koji nam je u stvari u najvećoj meri nametnut, koji mi nismo sami lično odabrali. To bi bio neki primer onako najednostavniji može biti recimo: dete iz lekarske porodice koje bez ličnog angažovanja i istraživanja logičkim sledom postoje i samo lekar, upisuje studije medicine i tako dalje.
I imamo postignuti ili sigurno sigurno taj dan identitet, ostvareni identitet, koji podrazumeva da je osoba prošla kroz te faze eksploracije/istraživanja odabrala za sebe najbolje opcije i može da u potpunosti kaže ko je ona zaista, šta je to što ona voli želi da radi u životu? Koje su njene vrednosti koje ona zaista zastupa i tako dalje. Znači to je neki najviši aspekat. Ili status, mi kažemo status identiteta u psihologiji.
Sanja: Dušana kaže da prema mnogim istraživanjima, što su viši ti statusi identiteta to je i veće zadovoljstvo, odnosno, sreća kod mladih ljudi.
Inače i psihološkinja Dušana ali i sociolog Aleksandar učestvuju u jednom velikom istraživanju. U pitanju je istraživanje “Orijentacija identiteta i mentalno zdravlje kod adolescenata, ispitivanje uloge bazične psiholoških potreba i kulture". Oni u ovom istraživanju ne ispistuju status - dokle je jedna mlada osoba došla u izgradnji identiteta, koliko ga je razvila, već žele da saznaju kakav je sadržaj našeg identiteta odnosno sadržaj identiteta mladih ljudi.
Dušana Šakan: Kakav je njihov identitet u smislu kojim su se oni vrednostima na neki način opredelili ili za koje su se vrednosti u najvećoj meri obavezali onda kada su razmišljali o svom identitetu. Recimo da li su to neke vrednosti koje su vezane za njih lično, pa je to neki lični identitet? Da li su to neke vrednosti koje su vezane za kulturu, za zajednicu u kojoj živimo? Pa bi to bio neki kolektivni identitet. Da li su to neki odnosi sa bliskim, dragim ljudima? Pa bi to bio neki relacioni identitet. Ili ono što interesantno: Da li su to neke vrednosti koje mi preuzimamo, kako bismo ispali bolji da kažemo u našoj socijalnoj okolini? Šta mislim današnje vreme posebno važno sa obzirom društvene mreže koje smo malopre isto pomenuli. Koje imaju veliki takođe uticaj na mlade ljude pa i u formiranju identiteta to javni identitet. Javni identitet u stvari podrazumeva da mlada osoba sebe orijentiše prema tome kako će drugi ljudi nju videti, kako će je oceniti. Mislim da je to nešto što je posebno važno i to je neka novina u stvari u teoriji identiteta, dakle taj javni identitet koji mislim da je vredan da se dodatno izvuče i da se dodatno u njemu sazna.
Aleksandra: Malo ranije smo od sociologa Aleksandra Tomaševića čuli da je teško promeniti identiet – zbog društva.
Na ovaj deo epizode mislim:
Aleksandar Tomašević: 4 - socjalizacija
Ta interakcija između individue, kulture i okruženja se zapravo odigrava kroz socijalizaciju. Zato je teško promeniti identitet, zato što je on, imamo taj formativni životni period, pre svega adolescenciju, dakle ta… (polako se stišava izjava).
On ovde govori kako društvo može da oteža menjanje identieta. Setite se samo rečenice “Znam ja kakav ili kakva je bila…” Ponekad nam je teško da prihvatimo da se osoba promenila.
Možda je teško okolini da prihvati da smo se promenili ili nas vraćaju na stare obrasce ponašanja iz ko zna kog razloga…
E sad, ako se osoba promeni da li to znači da je promenila identitet? I tu ne mislimo na promenu identiteta kao u mafijaškim filmovima ili trilerima.
Psihološkinja Dušana Šakan razjašnjava da je promena moguća, ali, ne celog identiteta, već je tu u pitanju menjanje nekog aspekta identiteta. I to često dolazi – posle krize.
Dušana Šakan: Svaki neki period života nosi određenu krizu, postavljamo sebi određena pitanja sa velikom promenom u stvari u našem okruženju i tako dalje, možda nekim zahtevima koji nam se nameću, naravno moguće i neka vrsta da kažemo promene identiteta. E sad, šta to zaista znači? To ne znači u potpunosti menjanje onoga što ja zaista jesam nego verovatno neke aspekte svog identiteta. S'obzirom da identitet mi možemo govoriti o njemu kao globalnom identitetu, generalnom poimanju sebe kao ovakvog i onakvog, ali on se ispoljava u različitim nekim aspektima našeg života. Tako da, pre bih rekla, da ispoljavanje našeg identiteta u različitim aspektima može biti u izvesnoj meri promenjeno.
efekat:padanje novčića na beton
Sanja: Četiri glavne poruke koje želimo da ponesete sa sobom iz ove epizode:
1. Identitet je jedinstvena slika o sebi, ali je složena.
2. Društvo itekako utiče na formiranje identiteta.
3. Što je identitet više formiran na adekvatan način imamo veće blagostanje, zadovoljstvo životom i manju preokupiranost negativnim ili neprijatnim emocijama i bolju regulaciju stresa.
4. Identitet teško menjamo, ali menjamo njegove aspekte.
Aleksandra: Sada kada smo razradili koliko je identitet bitan za naše blagostanje, pozivamo vas da aktivno radite na razumevanju sebe, prihvatanju svojih jedinstvenih karakteristika i vrednosti. Razmislite o uticaju društva na vaš identitet i razvijajte ga na način koji vam donosi zadovoljstvo.
I naravno, u sve to uključite i Umologiju. Slušajte je, preporučite osobama kojima će biti korisna i snimite na se na SpeakPipe-u, želimo da čujemo vaša razmišljanja i predloge tema.
Kreće numera, optimistična, energična: Milano “Driving cars onto Mars”
Aleksandra: Slušali ste podkast Umologija, podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas.
Ovu epizodu su kreirale: Sanja Đorđević, Marija Marčeta i Aleksandra Bučko.
Završava se numera
Zvučni efekti:UNIVERSFIELD, Pixabay
Uvodna numera: Milano – Driving cars onto mars
Dodatna muzika u podkastu: Ardie Son - Brightest
Produkcija: Fabrika kreativnosti