Subscribe
Share
Share
Embed
Dobrodošli na Zalet — podkast o dizajnu digitalnih proizvoda!
Bilo nam je zadovoljstvo da budemo pozvani na IxDA okupljanje u Podgorici. Neizmerno hvala IxDA Podgorica ekipi na organizaciji, kulturnom centru “201” u čijem smo prostoru bili i svima u publici 💞
🎞 Poglavlja
00:00 Hvatamo zalet
03:30 Ko su Arsenije i Dragan?
04:45 Šta je potrebno da se dizajn sprovede?
06:25 Kako smo došli na ideju da pokrenemo Zalet?
09:50 Kako pričamo o ozbiljnim temama na neozbiljan način?
14:25 Kako biramo goste za podkast?
16:20 Organski rast podkasta i zrelost scene
17:40 Kakve je zrelost dizajna digitalnih proizvoda na Srpskoj sceni?
20:10 Da li nam se javljaju ljudi kojima je Zalet nekako pomogao?
22:40 Kada će Zalet početi da zarađuje?
23:00 Šta je Zalet panel diskusija?
24:30 Kako dizajn digitalnih proizvoda izgleda kada smo mi krenuli, kakvo je stanje u Srbiji sada i kako će se menjati u budućnosti?
36:25 Šta obuvhata posao dizajnera digitalnih proizvoda?
41:30 Kakva je kolaboracija dizajnera u Sprawsmu?
45:40 Sa kojom industrijom je najzahvalnije raditi i suprotno?
49:45 Digresija o outsourcing-u
57:15 Arsenijev put kroz startape
01:00:00 Koje su ne dizajnerske veštine na kojima dizajneri mogu da rade da povećaju vrednost u organizaciji?
01:08:10 Kako izlazimo na kraj sa teškim klijentima?
01:15:00 Kakvo je stanje dizajna proizvoda javnih servisa u Srbiji?
01:24:15 Kako da se na IT sa Balkana ne gleda kao na jeftinu radnu snagu?
01:37:20 Odjavica
🍉 Reference
· https://www.youtube.com/playlist?list=PLfgfkKE3MV6_Ov-oKGaBNbuByJCEsMsrE
· https://designdicate.com/
· FAANG https://w.wiki/4Q9g
· https://sprawsm.com/
🌐 Drugari na internetu
https://linktr.ee/ixdapodgorica
https://www.instagram.com/ixdapodgorica/
☕️ Sponzor prostora
https://www.instagram.com/vibe_room_201/
📧 Prijavite se na naš njuzleter
https://buttondown.email/zalet
🐦 Šaljite nam ideje, pitanja, utiske i kritike
info@zalet.fun
https://twitter.com/draganbabic
https://www.linkedin.com/in/draganbabic
https://twitter.com/R2k
https://www.linkedin.com/in/arsenijecatic/
🔴 Naš Youtube kanal
https://www.youtube.com/c/Zalet
🌈 Za sve ostalo tu je naš sajt
https://zalet.fun/
✌️
— Dragan Babić i Arsenije Ćatić
Bilo nam je zadovoljstvo da budemo pozvani na IxDA okupljanje u Podgorici. Neizmerno hvala IxDA Podgorica ekipi na organizaciji, kulturnom centru “201” u čijem smo prostoru bili i svima u publici 💞
🎞 Poglavlja
00:00 Hvatamo zalet
03:30 Ko su Arsenije i Dragan?
04:45 Šta je potrebno da se dizajn sprovede?
06:25 Kako smo došli na ideju da pokrenemo Zalet?
09:50 Kako pričamo o ozbiljnim temama na neozbiljan način?
14:25 Kako biramo goste za podkast?
16:20 Organski rast podkasta i zrelost scene
17:40 Kakve je zrelost dizajna digitalnih proizvoda na Srpskoj sceni?
20:10 Da li nam se javljaju ljudi kojima je Zalet nekako pomogao?
22:40 Kada će Zalet početi da zarađuje?
23:00 Šta je Zalet panel diskusija?
24:30 Kako dizajn digitalnih proizvoda izgleda kada smo mi krenuli, kakvo je stanje u Srbiji sada i kako će se menjati u budućnosti?
36:25 Šta obuvhata posao dizajnera digitalnih proizvoda?
41:30 Kakva je kolaboracija dizajnera u Sprawsmu?
45:40 Sa kojom industrijom je najzahvalnije raditi i suprotno?
49:45 Digresija o outsourcing-u
57:15 Arsenijev put kroz startape
01:00:00 Koje su ne dizajnerske veštine na kojima dizajneri mogu da rade da povećaju vrednost u organizaciji?
01:08:10 Kako izlazimo na kraj sa teškim klijentima?
01:15:00 Kakvo je stanje dizajna proizvoda javnih servisa u Srbiji?
01:24:15 Kako da se na IT sa Balkana ne gleda kao na jeftinu radnu snagu?
01:37:20 Odjavica
🍉 Reference
· https://www.youtube.com/playlist?list=PLfgfkKE3MV6_Ov-oKGaBNbuByJCEsMsrE
· https://designdicate.com/
· FAANG https://w.wiki/4Q9g
· https://sprawsm.com/
🌐 Drugari na internetu
https://linktr.ee/ixdapodgorica
https://www.instagram.com/ixdapodgorica/
☕️ Sponzor prostora
https://www.instagram.com/vibe_room_201/
📧 Prijavite se na naš njuzleter
https://buttondown.email/zalet
🐦 Šaljite nam ideje, pitanja, utiske i kritike
info@zalet.fun
https://twitter.com/draganbabic
https://www.linkedin.com/in/draganbabic
https://twitter.com/R2k
https://www.linkedin.com/in/arsenijecatic/
🔴 Naš Youtube kanal
https://www.youtube.com/c/Zalet
🌈 Za sve ostalo tu je naš sajt
https://zalet.fun/
✌️
— Dragan Babić i Arsenije Ćatić
Creators & Guests
What is Zalet?
Dobrodošli na Zalet Podkast — podkast o dizajnu digitalnih proizvoda!
Za sve novosti se prijavite na naš njuzleter · https://zalet.fun
Ideje, pitanja, utiske i kritike šaljite na Tviteru · @draganbabic i @r2k
Naš Youtube kanal · https://www.youtube.com/c/Zalet
Ok, let's go! Može li? Top, top. Spremni? Čao ljudi, hvala što ste smogli snage da po ovakvom podgoričkom standardom žoropeku izađete iz svojih skrovišta I pridružite nas Večeras.
Speaker 1:Na završnom događaju za u cilu sezonu koju organizujemo okur u AX-2 Priče I taman smo za kraj ove sezone, prije nego li si uplojimo u neke jetnje vode Odabrali jednu super priču da nekako zaokružimo se ovo na lip način Sa nama se očeras momci iz Aled Podcasti Molim vas na početku samo jedan veliki aplav za njih.
Speaker 2:Vale, vale, vale, vale.
Speaker 1:Prije nego li da ima njima riječ, među vam od časa možda ima nekih novih ljudi. Na našem etapu imamo pa evo čisto pare černica o IXDA-u, dakle, IXDA, podgorica este organizacije koja je posvećena promociji UXUI desaina na nivou Crne I Gore, dakle, kažem, oficijani partneri, šanice. U principu, tu smo nekako da sa vama podilimo neke nove stvari svite UXI desaina, da razgovaramo o temama koje su dobro poznate, ali koje nekako treba možda I pojasniti novi ljudima koji ulaze u cili taj svijet I na neki način da se prosto, kroz neki prirodni networking, dođemo do nekih boljih prilika za zapošijavanje za napredovanje u karijer I razminu znanja I sl. Večerašnji događaj su podržale Sanogorske kompanije Alicor, takvorej sam im prilikom zahvađujem. Pored Alicor na tu je kompanija Infinum I naravno cilova ekipa koja stoji za Kulturnom centru 201, Vibe Room 201, Tona Cvuk I svi ostali.
Speaker 1:Hvala vam ljudi što ste negako dio ove zajedniške pričaje. Većadašnji podcast, to jest Meetup slash podcast će biti nešto drugočije formatu, onosno onostandan, ono što ste navikljene od nas. U principu, za razliku od prekonih događaja, gdje smo puštali gostate da pričaju, da ih zaokruža nekako temu, nekako prosto 40-50 minuta. Ovog puta će biti neki cross moment, gdje ćete vi imati prediku da postavljate pitanja koja su vezane za UXI Design, a tu su sa nama večera sa Dragan Babić I Arsenija Ćatić da nam nekako pojasne te raznorazne teme. Drum rolls.
Speaker 1:Ja ću u principu predstaviti I Dragani I Arsenija da se sami predstavljaju, da nekako započnemu u priču I onda ćemo prirono prosto kroz pitanja otvoriti raznorazne teme I slobodno ne stidite se, ja ću jako potračati do vas, da doti vam mikrofon I ljudi, dobrodošli
Speaker 2:Hvala, hvala.
Speaker 3:Jako je prijatno ovdje čeraz
Speaker 4:u Podgorici.
Speaker 3:Borimo se. Super je, super
Speaker 1:je. Pa uz kojih Jin Tonik nekako bude slavno lakše, ali ovako mimo Jin Tonik je nekako izršavit će pića, verat mi je bilo pakleno boraviti u Podgorici ovog 20. Juna.
Speaker 5:Pa ne, držimo se. Jeste na klocne, a?
Speaker 2:Kako ko?
Speaker 5:Ne, je super, ja sam prolazio okraz Poduricu, nisam nikad bio u Podurici, strane domaćini su fenomenalni, stvarno ove događe je super, mesto je super, Stvarno jedva čekamo da se malo raspričamo o jednoj vrućoj temi
Speaker 3:kao što su dizajni digitalnih proizvodov.
Speaker 2:Sve je super, nismo ni krenuli, ajde malo da krem. Hoćemo, mogu ja da se predstavim prvi? Ajde. Pošto su rekli Dragan I Arsenije. Moj ime je Arsenije Ćatić, malo je čudno što govorim I čujem sebe.
Speaker 2:Trenutno sam direktor dizajna u kompaniji koja se zove Culture M. Celog života radim uglavnom za neke svoje, neke tuđe start-upe, neke manje uspešne, neke malo više. Ne vorim puno da govorim u sebi, iako je on podcast, to je sve malo paradoksalno, ali da.
Speaker 3:Svaka čast!
Speaker 5:Dragan Babić, ja, za razlik od Arsenija koji ima većinu iskustva u produkt kompanijama, ja predstavljam ono uslužnu stranu dizajna. U služnu stranu dizajna. Zapravo to mi je pozadina I ako se već neko vreme ne bavim hands on kao dizajnom, u smislu da dizajniram, nego volim za sebe da kažem da se bavim svim delovima dizajna koje druji ljudi ne smatraju dizajnom. Ali moraju da se dese da bi se bilo kakav kreativni proces provjevao.
Speaker 1:Pa evo možda, to vam prvo prijvi pitanje. Šta je to? Šta
Speaker 4:je to?
Speaker 5:Znal sam da ćemo odmah u to. Pa, predsvega, nažalost, nešto što mi zovemo prodaja, odnosno business development, odnosno sve stvari koje moraju da se dese pre toga, dakle, da je neki pre-sales, dogovori, financije I ostalo. Jedino od čega se nikad nisam zvanično dotakao je management, upravljanje ljudima I projektima, sa razlogom velikim, jer sam jako loš u tome. Ali, pored ovoga, ako pričamo o konkretnom design procesu I kad već krene faza u kojoj se design dešava I stvaraju se stvari, to je možda imamo neki veći touchpoint u discovery-u, kada učimo o tome šta treba da radimo, neka podrška možda dizajnerima koji su aktivno uključeni I naravno sva ona, malo operative I svama ona podrška koja je potrebna da bi taj rad dizajnera zapravo prošao negde. Neću da kažem, prodao se, ali da bi ga stakeholderi skvatili na određenje načine koje treba
Speaker 1:da ga skvati. Došli do njegove da snimate podcasti, da... Umeđu remun imali ste preko 10-20 gosti uvaku iz svita I dizajnare razno raznih, jer kažem, sfera. Imali se također na jednom superserijalu koji se tito Junior, gdje su imali našeg Joey Rogana, među goste, koji je nekako vi poveznica sa cilom ovom pričom. Kako su se odlučili na to I zašto baš ovaj niš?
Speaker 1:A da kažem segment pod...
Speaker 5:Pa možda Arsenija je to da kaže, on je...
Speaker 2:Da, ja sam Moza, kooperacijove. Uvijek se šalimo tako što imam screenshot te poruki gde kao posla sam mu poruku koju odglasi e, ajde da pokrenemo podcast I dva dana nema odgovora I onda kao o čemu? I to je to, tako smo startovali ove pa ideja nastala tako što smo kao I svi bili u karantinu I nismo se viđali neko vrijeme, inače nas dvojce se znamo preko 12-15 godina. I onda smo tako ukremli da se viđemo nakon karantina kao ono željni svega I svačega I nalazili bi se I pričali, pričali, pričali, pričali, pričali o svemu I sa čemu. I tad smo u tom nekom peredu I produbili naše prijateljstvo I kao, e, zašto mi ovo ne bismo snimali jednostavno samo?
Speaker 2:To je sad popularno,
Speaker 1:karantin... Svaki podcast ikad, vjerojatno. Šta kažeš? Svaki podcast ikad, no, bom si pričaj, onda, a, ali zašto ne bismo snimili I ovo kao...
Speaker 2:Tako je, tako je. Znaš, kako se zove dva lika sa mikrofonima kao podcast. Znaš, nekad je bilo kao četiri lika su start-up, sad su dva lika podcast, tako da... Da, jednostavno smo videli tu potrebu da to što nas dvojice učimo jedan od drugog da Podelimo sa nekim I kao možda bi bilo zanimljivo još nekome I bukvalno smo startovali sa pet tema I kao to smo snimili pet epizoda I kao to je to pustili smo. I mizlili smo samo da će ono deset naših ortaka kao da to sluša I da kaže super I to je to.
Speaker 2:Međutim baš smo naišli nekako na pozitivanu, ono pozitivnu podršku I sve to. I onda smo tako odlučili da kao, hajde da slušamo malo šta mogu da budu teme, da snimimo nešto novo, da parkiremo nekde, da porazmislimo šta hoćemo, šta nećemo I tako.
Speaker 5:Ja bih samo taj da dodem da jeste sve to istina što ti kažeš. Neću da te opovrgnem, ali obojica smo svesni kao I verovatno većina vas ovde da postoji veoma ograničena količina sadržaja iz kojih može da se uči, sadržaja koji je prilagođen nama. Znaš ko, svimi možemo da odemo I da kupimo neki kurs I nema pojma šta da uradimo. Ali nije to to. I definitivno nije ništa bilo tako upakovano kako smo mi videli to što bi smo mi radili I onda kao, ajde da mi provamo da ugradimo nešto.
Speaker 5:Tako da nekako smo došli do tog formata koji je dosta neformalan I nadamo se ne su više vulgaran. Jer dopuštimo dosta sebi. Ali, Bože moj...
Speaker 1:Čak ste neko mislo od tih podcasta koje ste imali se dobro nekako definisali vas dvojicu, mislim, cilu vašu priču, kao da o zbiljnim temama razgovarate na neobičan način, onosno na neozbiljen način, I da je to možno moment na kojim kupite svoju publiku da vas sluša, da vam nekako vjeruje. A taj moment, da ćemo li sad sa opopop intro koji smo nekako praskočili, ali to sad ovo je na nekakvom mala Mislim
Speaker 4:da sad već
Speaker 2:predajamo Prošlo intro, prošlo intro, da
Speaker 1:Ništa, ništa
Speaker 5:E, ali to je to što kažeš za da se bavimo o ozbiljim tema, o neozbiljim način Postoji jako puno sad, bip, ono, bullshita Jako puno ljudi pokušava da imitira ekspertizu I prodaje to jer to samo znaju da rade. Šta ja znam, nema pojma. Mi uvek kažemo da smo većinu stvari koje smo naučili I dobeli za džave I jedino što je fair je da vratimo barem pola toga isto tako za džave.
Speaker 1:Da podijeli tu principu.
Speaker 3:Kakav je
Speaker 1:bio taj moment da recimo sa vašim communitym, sada ste je rekao da ste počeli da osluškuje tu momentu community koje su o teme nekako, jel je to isključivo putem YouTube komentara ili se te ljude počeli da srijetate, da se možda družite nekako, kako stajnje moment sa communitym baš počeo razvijati?
Speaker 2:Pa, baš na najrazličitije načine. Znači mi prvo ne imamo nikakv sad jedan kanal, da kažemo online, u smislu Instagram ili šta god, nego skupljamo I sa YouTube-a, I sa maila, I uživo ovako, s nekim pričamo, I sa fakulteta I tako dalje. Veoma je zanimljivo što različite demografije I različiti seonijeliteti imaju najrazličiti ideje. Nama nekad nije jasno na prvu loptu Zašto bi mi to trebali da radimo? Imaš ovaj podcast, imaš ovaj kurs, imaš ovak...
Speaker 2:Ljudi su mnogo bolje to radili nego mi, ali onda ljudi kažu, da, ali meni je jako teško da se ja poistovjetim sa nekim koju je u New Orku, koju je u Silicon Valley I tako dalje. Proje 1 I broje 2, kao kada čujem da govorite na našom jeziku, kao mnogo mi je nekako dopadljivije I to sve. Tako da nama je to bilo izanađenje, a I onda smo što više zapravo krenuli da slušamo. U početku je to bilo malo, ako imali smo neki gard, Bili smo u falzanu, okej, mi imamo neki naš planni program, ali vremenom smo kremali da slušamo I nije jednostavno da sad mi čujemo nešto I kao, ha, sad sledeće je odmah epizoda. Neki put prođe ono godina I pół dana.
Speaker 2:Neki moma ki bi ostavio komentar u nekoj epizodi I kao, je, trebala bi to I to da snimiti. Ja sam to, ne znam, screenshotted I kao, sacuvo negde. Godini I po dana kasnije ja mu šalim e-mail kao, e, evo epizoda. I on kao, wow, ja sam zaboravio kao, našta. Tako da, eto da, to je, odprilike mi pristupamo ome kao dizajneri proizvode, bukljeno treatiramo kao proizvode gde uvek slušaš publiku da bi unapredio nešto što nije uvek.
Speaker 2:Nećemo uvek sa feedback da implementiramo, neki put ćemo da nešto izostavimo ali da, trudimo se. Браво.
Speaker 5:Такође, оно што смо рекли је да не ћемо да будемо учбеник. Не ћемо никад да предајемо некие... Теорије. Да. Мислим, најгоре би ми било да сад, како ми дојдемо и како говоримо људима како се ради неки ствари.
Speaker 4:То није појент. Najgore bi mi bilo da sad kao mi dolazimo I kao
Speaker 5:govorimo ljudima kako se rade neki stvari. To nije point. Ja bih radio da se posvađam s njim na podcastu oko toga kako mislimo da treba neki stvari da izgledaju ili da funkcionišu ili kako jesu. Nego da se mi sad kao napravimo scenariju I evo ovako se radi, to I to. Mislim, to stvarno možeš da nađeš gde hoćiš.
Speaker 5:Ali onako, lepu jednu debatu na neke teme, Ja mislim da je to daleko zanimljivije. Jer, mislim, na kraju krajeva ništa nije tako crno-belo. Ovako se rad. Pa ne, može I ovako. Evo ti primjer kad se nešto radilo drugačije.
Speaker 5:Tako da...
Speaker 1:I Bolje za rič isto da se malo svađate. Ovi će već atrakcije na YouTube. Tražiš temu koja ti bude, Šanes?
Speaker 2:Pa ne, nego obično kada postavljamo epizodu, mi kažemo, okej, ovo je tema I ovo su prilike okviri I svaka od nas ima neke svoje crtice, tako da mi neamo nužno unapredi scenirano šta ćemo da govorimo. I to je ono što je iznađenje, gde on može da kaže nešto što može potpuno dodvede ovo epizod na nekom drugom pravcu, što mislim da je prvo meni zanimljivo, ver nama je to zabavno jedan u drugu učimo I onda verujem da je I ostatu. Ovaj, da, tako da, to je sprile...
Speaker 1:Kako birate ljuda recimo se u kojim razgovarate, osim Vaz Dvica, ali tako, kako rođete u Augustiviju, su to ljudi koji već znate, da se bavete ime, dugo vremena sarađujete, slično ili ima našo drugo?
Speaker 2:Veoma je zanimljivo, pošto nas vojica, mislim, nismo, vidite da nismo medijskih ličnosti, tu se nekako snalazimo. I velika je nekako odgovornost I, da kažem, frka dovesti nekog novog I sad kako intervjušeš, da li će da osoba, kako će se osjeća, da li će da kažeš nešto što možda. Ne treba da li će. Oni da kažu nešto zbog čega će kasnije da se kaju I tako dalje. I onda smo krenuli sa listom ljudi koji obojca znamo, jednom je to nekako nalehša, kao to su drugari koji obojca znamo I kao okej, I onda smo ušli u listu gde ili jedan zna ili drugi I sada polako zalazimo, na primer sa juniorima smo to radili da nikoga nismo poznavali, samo smo jednu devu koju poznavali, ovoj ti si zapravo poznavali, ja nisam, ali kao većinu ljudi nismo znali I to je bilo vemo izazovno da pričamo sa nekim kojeg ne znamo.
Speaker 2:Kukogoda to možda opušteno delovalo na snimku, mi se ono kao malo pripremimo I to sve. Tako da, da, to je otprilike strategija.
Speaker 1:Mi smo odijel nekim sličim pracnem krenuli sa X9 događajima, gdje je u principu okej, ajde, opet naša nekakva scena je sama po sebi mala IT-a, I onda je lako doći do ljudi koji nešto više znaju da kažu, ili ime nešto više iskustva, ali momentu kojem se ljudi opuštijo, aj moment preko njese komunitni, što sam pominjao, je ko nas dosta važno. U smislu da je sad dosta veći broj ljudi bude na toj terasi pa porozgovara međusobno, pa se ljudi nekako druži I sve ostalo. Svično sam, če nimi se provali kod vas na YouTube o seksiji, da je kako vrijeme prolazi, tako vi su veće ljudi komentariščane, kakima nekog trakcija, nešto se priča, Nije čak nemitno da li je ta tema konkretna, nego naš tim je da vam kažemo, kao da se
Speaker 2:požavate. Jesno, da. I potpuno, ono, stvarno, mi vidimo, da kažem, rast, nije bitan rast, nego vremenom se stvari nekako dešavaju organski. Mi nikad nismo plaćali nikakve reklamene, nemao Instagram, nemao jedno centralno mesto gde sad mi nešto promovišam, jer bukvolno nama ideja da koliko, kako da kažem, nije ni potkaz za svakoga. Dragan je lepo reko, mi nismo kurs, nije nešto što je toliko da kažem mainstream.
Speaker 2:Ja čak verujem da je dostako antraški. Ljudi koji su tu ostave, neki komentar, nije mužno da ostave zato što ne postoji drugi sadržaj, nego zato što zaista to žele da kažu našta.
Speaker 5:Isto tako, mislim da je nama mnogo veći cilj Ne rast, nego zrelost čitave scene I priče, tržišta, kakvogod, na koje utičemo. I to je zapravo metrika koju pratimo. Nadan se da ćemo pričati o tome večeras malo više, jer je to nama vrlo zanimljiva tema. I zapravo to je neki fokus našeg delovanja, gde vidimo da možemo da ostvarimo neki pomak, da pomerimo neke kazaljke negdje, znaš.
Speaker 1:Dora, I kako bih recimo baš ocenio zrelost, jer ne samo UXI scene u Srbiji, nego možda I IT scene, jer čuosno mi si im vako komentare samo ljudi koji su u tom svitu u Beogradu, da se protektorna dosta novce ulažem, razorazne neke načine, razorazne prace. Ne bitno da je to, recimo, lupica blockchain tehnologije pa se u nekoj banci nešto isproba, okej, možda radi, možda ne radi, možda nemaš uvijek potrebe, ali zna ne se, dosta novce ulažem, razorazne neke frontove. Kakva je tu situacija sa UXI rezajnom I sa generalnom zrelošću koju ti sad nekako odmijedjaš?
Speaker 5:Pa iskreno, ja ne bih da da kažem bilo šta, da ovo što kažem ima neku lošu konotaciju na bilo šta što neko uradio, ali Većina događaja za koju ja čujem, barem, a ja sam vrlo onako izolovan primer, koji čuje za malo stvari Imaju neko ono skrivenu agendu, ili se promoviše neka firma, ili se promoviše neka inicijativa, ili se nešto gura kroz taj neki pokrov informacije, edukacije I ostaloga. Mi zapravo hoćemo budemo totalna kontratom. Mi hoćemo da budemo samo vrlo iskreno, ajde da delimo stvari koje znamo I da pričamo, I da se poslađemo, I da se pomirimo, I da saznamo nešto novo jedni od drugima I to je to. To mislim da je nešto što mi mislimo, zapravo, da je nešto što fali našem tržištu, neka iskrena doza, neke injekcija, neke pozitivne energie koja usmerava ljude. Jer iskreno mislim da smo mi prilično nezralo tržište po pitanju ne samo UX-a, nego generalno dizajna digitalnih proizvoda, digitalnih proizvoda, bez dizajna čak.
Speaker 5:I mislim da nam treba dosta, dosta razgovora I mislim da možemo mnogo da naučimo jedni od drugih bez tih silosa koji se dešavaju u organizaciji ove firme, 1 firme, ne znam ček. Tako da mislim da ako mi uspemo da napravimo neku otvorenu platformu za tako neki diskurs, to bi bilo, to je ono, super misija ostvarena, znaš. Pa tako da radimo pa ćemo da vidimo dok da ćemo na stignemu.
Speaker 1:I sad recimo, konkretno na tome zjezdanom nebu, u Srbije, UCI Design and General Design, Digital and Proizvoda, dobijate recimo komentare o ljudi koji jeste iz vaše branše, kao je super, vidjeli smo ono što mi konkretno pomoglo sa tim I tim. Susričete se sa tim, na primer.
Speaker 2:Pa da, imamo čak pare epizoda... Pošto, da, Dragan je rekao da ne želimo da budemo kao učbenik, to je isto jedna od sve, ni ti kurs, ni ti učbenik. Imali smo pare epizoda koje su dosta hands-on, kako se to kaže, praktične, I bila su, stisala se plata, zapošljavanja, intervjusanja, neki tako tema, gde smo mi ukapirali da je tako nešto isto potrebno. E, šta radiš ove situacije? Šta su mi radili u tim situacijima?
Speaker 2:Za bolje ne znamo. Tako da te su teme koje... To jest, Dobijeli smo poratnu informaciju da je to bilo dosta korisno, da je neko dobio posao, time što je premenjivo neki stvari, da je napredao na poslu, da je zaposlivo lakše nekoga. Tako da da, vidimo taj pomak I to je nama, kako da kažem, To je mnogo vrednije nego da imamo sad, ne znam, 5.000 lajkova ili čega godanog, da nas se mere. Mislim, nije sada ovo prično o tome kao, e mi ne gledamo lajkove, gledamo neku višu silu, nego jednostavno mi moramo da razujemo da je tržište toliko malo I da smo I dalje razuđeni, a da treba nekako jedni drugima više da pomažemo I da delimo znanje.
Speaker 2:Jer na kraju dana ja sam, kad sam startao svoju karjeru, ja sam gledao u njega I sve što je on piso na svom blogu ja sam pratio I onda sam posle email kao ja bi te velo dopoznat kada odemo u Novi Sad. Tako je naše drugarstvo I krenulo. 15 gojev na kasnije, mi kao nešto radimo zajedno. To je nešto što... A I on je isto čito neke ljude po internetu I dopisivo se s njima I učio od njih.
Speaker 2:I to je nešto što mi želimo malo da vratimo nekako, da to bude otvorenije. I onda je nam jako bitno da upoznemo ljude kao što ste vi, kao što su naši drugari I Sarajeva Dizindikate I ostali meet-upi po Veogradu I tako dalje, gde kao, ha, okej, postoji I ovo, postoji I ovo, postoji I ovo, postoji I ovo. Znači, možete da se obratite bilo kome, neko će nešto da urade, nije sve tako... Neko bez nađe I neka letargija I to sve, koliko god da stvari tako budu deliju nekada. No
Speaker 5:notes. No notes.
Speaker 1:Počut će da pravite pare uskoru, veratno da ko gledam u sponsor, iako nećete puti hvoda, ali može sami se nekako nalipi na vas, ali opet može neki organski neke se zove, tako da ima nade. To hoću reći za finansirsku.
Speaker 5:Ko znaš šta budućnost uvede?
Speaker 1:Da, da,
Speaker 5:da. Opiremo se za sada.
Speaker 1:Ja sam spucao svojih prvih pet pitanja I sada ću uvako mikrofon da predam publici, to moram da se malo išrećam I da možda obrišim koju krišku znoja, mimo kamere.
Speaker 5:E, pa ajdu u stvari da sad možda malo bolje objasnimo šta mi zapravo hoćemo večera sa ovim doredjima
Speaker 2:Sada postoji agenda
Speaker 5:Da, sad agenda U suštini, mi nećemo da držimo neki govor I da vas učimo, nema pojma šta, nego hoćemo da probamo da napravimo neki razgovor, da ako imate nekih pitanja, da probamo da vam odgovorimo na ta pitanja, da vam damo neki, neke smernice oko možda nekih karijenih stvari, nekih praktičnih stvari, čega god. Znam da imamo nekoliko tema o kojima mi, da kažem, interno želimo da pričamo. Tako da, u bilo koju momentu, ako hoćete da... Ako imate nešto, ako vam nešto pade na pamet, slobodno samo, dignite ruku, mikrofon dođe do vas. Bitno je samo da ne vičemo, nego da mikrofon dođe do vas, jer se snimamo I krećemo da pričamo, znaš, tako da to je...
Speaker 2:Nemojte ništa da vas se frka, sve što budete rekli će ostati na internetu za uvek, tako da samo opuštimo, sve je potpuno cool Kamera je na namo I se ne vidi.
Speaker 1:Tako da. Ono ovako za početak, a Vladoć mu žititi, može da počeš, ovako domaćinski.
Speaker 6:Dragan Arsov, dobrodošli je šednom. Ja bih se malo vratio nazad, ono nekako današnja tema od prilike od koje smo krenuli, jeste dizajn digitalnih proizvoda,
Speaker 4:Драган Еарсо, добро дошли
Speaker 6:еще едном. Я би се мало
Speaker 4:вратил назад, данаšња
Speaker 3:тема од привлеке,
Speaker 6:от које смо кренули, јесто дизайн дигиталних производа, па би их, може да, чисто вратил се мало уназад и питао вас, како је та, например, област изгледала, кај сте ви починјали, како је станје, например, сад, можда, генерално у Срби, што се тиче ове
Speaker 4:области, I pitao vas kako je ta na primer oblast izgledala kada ste vi počinjali? Kako je stanje na primer sad, možda generalno u Srbiji
Speaker 6:što se tiče ove oblasti? Šta mislite, kako će ona napredovati dalje u budućnosti I šta će se tu dešavati? Možda malo više pitanja u jednom ali možda
Speaker 1:čisto da uopštimo stvari.
Speaker 4:Da, da, malo
Speaker 5:pandorinu kutiju si otvorio, da. A ide da probamo ukratko, pa mislim ne samo kod nas, sve u svetu je design digitalni proizvoda krenuo iz grafičku dizajna. Svi mi idemo iz grafičku dizajna koji je bio primenjen na neki novi medi. Ranije smo mi to zvali web dizajn. I onda smo od jednom dobili neke aplikacije u brouzeru I počeli smo da dizajneramo software.
Speaker 5:Mislim, ne to pako ukratko, u najkraćim crtama postalo. Tako smo došli u tog nekog novog profila dizajnera, za kojeg kažemo, e, on nije ovaj dizajner na kojoj ti misliš. U smislu da ti pravi logo I da ti, ne znam šta radi, nije vizuelni dizajner, nego on se tu pravi, bavi se nekim interakcijama, bavi se nekim stvarima kojimi zapravo smo zanemarivali. Mislimo da nisu u deo dizajna I nikuh nije naučio o tome, nego su se nekako učili su sami sebe to. Sada ja sam slap sa godinama, ne znam ko je to time-online.
Speaker 5:Kad je... Ja Gmail držim za neki benchmark kao od Gmaila na dalje. To je 2005. A kažu Arsenija, peta. I ja to držim kao neki početak...
Speaker 5:Također kad je Facebook otvoren. Peta, sedma, tako nešto. Oni su zapravo, to su prve firme koje su imale, koje su shvatile da postoji potreba za jednom novom vrstom dizajnera koji se bave jednom vrlo specifičnom svari. O jednom vrlo specifičnom stvari. A kod nas je to naravno sve došlo sa velikim zaostatkom I ja lično ne znam da se Arsene slaže sa mnom, ali ja mislim da smo mi dalje u nekim vrlo ranim stadijomima formiranja, radim stadijom na zrelosti profesije dizajnara digitalnih proezvoda, odnosno dizajnerkih digitalnih proezvoda.
Speaker 5:Mislim da, opet razlog zašto zaavet postoji nedovoljno deljenja znanja, ne postoji formalno obrazovanje za ovo što mi radimo. I ljudi generalno... Da li je to kulturološki, da li smo mi samo takvi, da li imamo previše posla, pa ne imamo vremena za to. Ali ne pričamo dovoljno jedni sa drugima, ne delimo dovoljno znanja, nemojmo prilike da delimo znanja dovoljno I upravo zato iz tih razloga smo mi vrlo radi da dođemo na ovakve dovađe I da budemo deo priča kao što ste vi, jer vi omogućevate to.
Speaker 2:Pitanje je bilo kako sada stoji scena. Draganji upiso ovaj početak. Trenutno mislim da postoji neki razcep I neka nejasnoće, bar meni, ne znam da ti slažeš, ali to je da kao da, kompanije zapošljavaju neke pozicije koje se zove product designer I onda ta osoba ima vema limitiran prostor za delovanje I to je ono što je nekako paradoksalno, ili neki kontrast, ne znam što je prava reč. I onda sa druge strane, dizajnari pokušavaju da se isprofilišu u tom nekom muskom prostoru I onda kao beže od posla koji bi možda trebali da rade u nekoj kompaniji koja drugačije pristupa product designu. I to je sada ono gde mi nekako zagovaramo...
Speaker 2:Nekako zagovaramo... Aha, sve ok? Ne, nekako zagovaramo tu ideju da nema jasno udefinisanne role koliko goto možda čudno izgledalo već da radiš ono što je potrebovao se taj proizvod izbaci napoj. Ono gde vidimo da ide, da kažem, na našoj sceni budućnost, jasno da ja se nadam da će ova generacija nas ovde I mlađih nekih ljudi da iznedri jednu novu generaciju ljudi koji će da proizvodi proizvodi. Ono što vidimo je da se proizvodi prave što jednostavnije I što lakše I da neko ko je dizajner, da kažem sa korisnikom umu će moći od nule da pravi nešto ne da dođe kao ee pa mi smo ovo napravili pa treba da se redizajnira pa tamo neko je dao neku specifikaciju za tamo neko koresnika koju ga mi naznamo, nego jednostavno će sve biti, stvorići se vakumu I proizvoditi će moći da se prave.
Speaker 2:To je ono... Ja mislim da je silicijunska dolina prednjači, Azija takođe je velik igrač u tome, proizvode gomilu aplikacija I neki ludački veks koji je za njihovo tržište, Afrika se budi takođe. Ja mislim da su mi ovde negde na razcepu I da gledam ono što se deša u Americi I velika vićina nas sve vevrrema radi za američku tržište ili evropsko. Evropa ne znam sa svojim regulativima I svemi ostane malo pokušava da zaključa progres I inovaciju. Ali da, vidjet ćemo.
Speaker 2:To je prilike, ne znam gde će da ide, ali vidim da je tako sada neko jako čudno mesto gde kao dolaze kompanije sa strane, kažu da, okej, to je product design pozicija, ono zapošljavaju, plate lepo, međutim kao, aha, okej, ja ću samo da pomeram neke dugmiće I kad treba da kažem tamo, ee, ali baza treba da se ubrza ili da se pomeri ili treba mi I ovaj deo backenda, kao, ee, pa što ti to govoriš, ko je tebi rako, to trebaš da radiš, Znaš, tako da postoje te malo odgovornosti.
Speaker 5:Uprvo to što je Arsenija rekao, mislim da je jako bitno da shvatimo da smo mi kao tržište, a kao kažem mi mislim na sve kao generalno. Схватимо, да смо ми као тржище,
Speaker 3:а какао жем ми, мислим, на СВЕ,
Speaker 5:као генерално, ми смо услужене тржище. Kao takvo, mislim da je uvek bilo jako uzaludno nadati se da ćemo dobiti neki malo veći upliv I kontrolu nad proizvodima, ne digitalnim proizvodima, nego proizvodima kompanija za koje radim, koje su se zapravili. Obične su stvari postavljene tako da je ideja I uprava su tamo negde, a izvršenje je ovde. Tako stvari su postavljane kod nas. Mi smo outsource tržišta.
Speaker 5:Dakle, mi jako dobro izvršavamo naređenja. Možda to zvuči grubo, ali tako je. Mi jako dobro završavamo zadatke. Ali smo užasni, užasni u inovaciji. Užasni smo preduzetnici I jednostavno ne imamo taj duhov.
Speaker 5:Razlozi za to su razni. Naša istorija sve živa. To nije deo problema, ali je jako bitno da shvatimo odakle dolaze naši... Ako pričamo da se sad svedemo, da se skopujemo na design digitalnih proezvoda, mi smo designeri digitalnih proezvoda, zašto meni neko ne da da ja osmislim novu funkcionalnost u provjezvodu X, Y, Z? Zato što ako radiš u uslužnoj kompaniji ili radiš u izvršnom branču neke kompanije, niko mi nije palo na pame da ćeš ikad moći to da urađaš.
Speaker 5:Nego si tu da uradiš nešto što je neko drugi smislio dve godine unapred šta će da se rad. Ti si tu da izvršiš. Ono, linija komande postoji, vrlo jasno. Ja bih jako voleo da dizajneri shvate da to postoji I da ne provedu predugo period u svoje karijeri da misle da mogu da nekim naporima promene to, jer to nije istina. Dakle, ili...
Speaker 5:I zato... Zato zagovaram ja lično, Arsenija I ja kao zalet, I zato mislim da je bitno da... Jako često čujemo ono floskulu design wants to sit at the table to je bullshit design, ok, design hoće da bude pitan ali design mora prvo da zasluži da bude pitan. Design mora da razume sve ostalo što design dotiče da bi neko došao I rekao e, oću da design sedi ovde I bitno nam je da čujemo šta oni ja ću imi da kažu. Dokle god dizajneri misle da je njihov posao gotov kada završe interface ili neki deo softwarea koji se tiče korisnika ili tako nešto, mi nećemo dobiti tu stolicu.
Speaker 5:Nećemo sedeti na toj stolici. Zato što to nije dovoljno. Mi Moramo da pričamo sa biznisom, moramo da pričamo sa inžijerima, moramo da pričamo sa ljudima sa kojima pravimo tu stvar I protiv koga pravimo tu stvar. Često smo I protiv biznisa, često moramo da ubedimo biznista, uradi nešto jer je njima nešto kontraintuitivo, I moramo da govorimo razne jezike da bi nas razuneli I da bi smo prodali svoje inicijative I projekte. I to je zapravo zrelost dizajna.
Speaker 5:Tu se ogleda zrelost dizajna na tržištu, organizaciji I tako dalje. Tako da ja mislim da Mislim, okej, mi imamo Puno do toga. Dobar deo sveta ima puno do toga. Mi sad, kad pričamo o tome, mi govorimo o nekim idealnim situacijama gde... Ja ne znam ali jedna firma na svetu ima takav odnos prema dizajna.
Speaker 5:To je neka utopija, kao, naš. To je učbenik. Ali... Nije, u svetu se to ne dešava tako. U realnom svetu ti ne dođeš I kažeš, e, pa kao, evo, pokažeš metrike, pa sastaviš powerpoint, pa ne znam prezentacija.
Speaker 5:Ne. Nego se ono, to desi tako što si dobar sa nekim iz nekoho departmana, pa proburaš to kroz ovog. Moraš biti snalažljiv. I To je isto deo zrelosti dizajnera, shvatanje da ti moraš da budeš snalažljivi, da imaš ogroman spektar takozvanih softskilova koji ti služe da svoje agende I svoje inicijative guraš kroz organizaciju, naravno za dobrovite organizacije I biznesu.
Speaker 6:Da. A vidimo, ono, po svijetu sad pojavljuje se malo više nekih tajuža specijalizacija I onda prunalazimo pozicije kao ne znam, vidimo samo neko da se bavi UX researchom, vidimo samo neko da se bavi na primer UX writingom ili tako nešto. To kod nas mislim ono da mi smo još uvijek daleko od toga, da još uvijek kao dizajneri smo nekako ono generalisti dosta, a ali nekako da čujem vaše mišljenje od prilike šta sve obuhvata posao jednog product dizajnera.
Speaker 5:Imamo kao
Speaker 6:poziciju, nekde UX designer, UX UI designer I sl. Pa imamo sad product designer I sl. Možda samo malo da opišemo nekako koje su specifikacije određenih pozicija?
Speaker 5:Što je veće trežište, odnosno što je veća organizacija, veća je granulacija, odnosno specifikacija, specializacija designera u toj organizaciji. Ti kad imaš tim od tri dizajnera, ti imaš tri generalista, to je to. Jedan može da biti jači ovde, jedan ovde, ali vi ste tri generalista I radite šta god treba da se uradi. To je kraj, Nema to šta. Ali kad imaš 60 dizajnara, ti onda možeš da se specializuješ I ti onda možeš da kažeš, ha ti si dobar u interface designu, ti si dobar u istraživanju, ti si dobar u interakciji, animaciji, mikrokopiju, šta god.
Speaker 5:Kojegoda su, da kažem, pod, ono, kojegoda su specializacije, dizajna digitalinfoazija. Tako da, mislim da smo mi, naravno, daleko od toga I pristup takvim specializacijama imaju samo ogromne organizacije koje su vrlo zrele, dizajnerski. Zato što nije dovoljno da, moram da kažem ja ne imam iskustva u radu sa tako velikim organizacijama, ali u radu sa manjim organizacijama mogu da zamislim Koliko je kompleksno orkestrirati rad tako jednog raznovrstnog tima gde ti vodiš recimo, pa lupam, 50, 100, 200 dizajnere na ko zna koliko projekata kojima Svima trebaju neki posebni specijal, to je house. I mislim da svega, ono, bukvalno par kompanije, radnje su se znali Fang, oni su imali, uživali tu, da kažem, privilegiju da imaju takve timove, a za sve nas ostale mi moramo da imamo širok spektar sposobnosti dizajnerskih.
Speaker 2:Ja opet neću dati da kažem koje su to skilovi, zato što verujem da svako od nas ovde većina smo designeri ili fronti ili tako I znamo otprilike, aha, interface design, research, šta god. Mislim da je bitno samo da razumimo kada se priključujemo kompaniji za koju radimo, šta je cilj te kompanije, šta ona trenutno sada napada, kolika je ta kompanija njisto ako radim za start-up od tvoje ljudi koji nema novac I koji deluju u određenju industrije koja je ne znam, još nerazvijena, u odnosu na neku kompaniju koja je recimo Facebook, koja je ono globalni gigant I tako dalje, tako dalje. Mislim da je to bitno da razumemo zato što tu se vidi da ću da radim nešto da kažem uže ili šire, gde mi uvek nekako verujemo, romantizujemo to. Aha, sad bih voleo da ili volela da imam nekog da mi napiše neki sjajan kopi. A u realnosti, pisanje tog kopija za interface je popredročno dosadan, užasno dosadan posao.
Speaker 2:Ja sada, na primer, kada je full time, da, ja sada imam tu, da kažem, ono, mogućnost da radim sa takvim osobom u velikoj kompaniji, od ono, hiljado ljudi sa, ne znam, 40-50 dizajnera I to nije nešto što bi, da bi se ja menio, znaš, tako da, da, super mi je što neko može da mi dobaci neko istraživanje, ali to taj posao istraživača također ne znači da ja ne mogu da uredim istraživanje. Šta mene stopira ili šta bilo koga od nas ovde stopira da se prebacimo u poziciju ili rolu a hoću da budem istraživač, ali to onda ne znači da ću da crtam interface, nego treba da znam antropologiju, psihologiju, tako dalje, da idem na teren, da sprovodim intervjue, da znam kako pišem upitnike I kako se dizajnira upitnik, sve ostalo. Tako da verujem da ono, mislim, jedan je život, ako želiš tako nešto da radiš, kao svakodna su, to može da radi. Samo mislim da ta romantizacija veliki kompanija Nije baš toliko zabavna na svakodnom nivovu. To je negde moja mišljenja.
Speaker 2:Nisam dao odgovarajući odgovor ali možda nešto drugo malo kreniš da razmišljaš o nekom drugom pravdisu.
Speaker 6:Super, hvala. Šedno pitanje od mene. Dragan, ti si pomenuo prije događaja kada smo pričali da na čelu si kompanija u kojoj se nalazi 20 dizajnera. Mislim, da li tu isto imaju dizajniri koje su malo uže specialnosti, ili motion designer, ili UX designer, UI designer? Mislim, sam ome od prilike zanima kakva je kolaboracija generalno I kako je upravljati cijelim tim timu.
Speaker 5:Pa, to bi se zapravo molio pitati Mariju, možda ja ne upravljam njima. Ali mogu da ti kažem da
Speaker 2:doklegod
Speaker 5:je posao I proces jasno definisan, ne postoji mnogo nekog problema. Ja sam nekog ko dolazi iz doba kad je vidjenje jedne dizajne agencije bilo dosta onako romantično. Znaš kao, ti dođeš na posao I neko uleti kroz vrata I kaže imamo novi projekat I sad radimo do sutra dok se ne završimo taj projekat ili nešta. Mislim, ono, okej, postoje verovatno takve agencije I dan danas. Ali to nisu održivi biznisi ili nisu održivi biznisi kakvog bi ja znao da vodim.
Speaker 5:Tako da, mi smo onako više dosadno organizovanji, naš. Postoje timovi koji imaju vrlo specifična, po specializacijama zaduženja, ne toliko uskim specializacijama, ali generalnim nekim specializacijama I tako funkcionišemo. Sradnja postoji kroz Teamska, naravno, kad god za team ima potrebe. Ali nema tu neke, Ono, nema nekog tajnog začina ili egzotike neke, znaš. Jedino što bih mogla da kažem za nas da je donekle specifično je da se nikad nismo snašli sa menažmentom.
Speaker 5:Za našu agenciju mislim da je to dosta specifično I možda vuče korene iz stare agencije kad nas je bilo mnogo manje gde smo se mi jako aktivno opirali menažmentu I slojevima I mi smo misli da ćemo biti flat organizacija I tako radili smo se time. Međutimo, onda kad ti se moždaš slučajno desi neki rast I desati se potreba da ne možeš više... Ne možeš da privučeš dovoljno ljudi koji su, kako se kaže, self-managed. Koji upravljaju sami sobam. Nijim potreban menadžer.
Speaker 5:Nego moraš da zapoštlji još ljude koji su navikli da rade sam menadžerima. Onda si u problemu. I mi smo prošli kroz to I bilo je ludilo I ono... Hali gali. Ali Nekako smo se opet našli smo neku svoju sredinu, u tome da imamo minimum menažmenta.
Speaker 5:Ehm... I... I... Kao što sam ti rekao ranije... U svemo tome, client menažment najedbitniji.
Speaker 5:Dokle godi imamo to, sve funkcioniše dobro. Mislimo da nije okej da prepostiš dizajnare vukovima I kao, ne borite se sad sa njima, nego da postoji neko koće da upravlja tim odnosom između klienta I dizajnora.
Speaker 2:Vaših vala.
Speaker 6:Možda ima još neko pita. Паши и хвала. Може да имае още неког пијата.
Speaker 1:Могу ја те маѓа да се надовежам. Рец, имаш компанија OK, 20-рег запосланих, сакојом индустријаме може да најзахвалније да радите. Је је пропустене да радите дизайн за разраза неке сфере, а тако и бизнеса, и може неки државији органи и тако дадље. Сакојиме најзахвалније, сакојиме може наљепше, сакојиме најтеже, па може
Speaker 4:најкакта да каж nekako najzahvalnije da radite, jer postane da radite dizajn za razrazljanike svere, al tako, I biznisa, I možda nekih državnih
Speaker 1:organa I tako dalje, sveki vjeme najzahvalnije, sveki vjeme može najljepše, sveko im najteže, pa može neka taj, da kažem, perspektiv, kako za tebe, tako I za Arsenija, ne znam sljede.
Speaker 5:Moram prvo da kažem da je ovo... Mislim, mi smo baš... Ja mislim da smo čudna agencija. Mi imamo jako čudnu specializaciju. Mi smo agencija koja je vođena I meri output u smislu kvaliteta desaina, da se merimo da nam je benchmark najmoderniji design danas, nego smo više usmereni ka tome da zapravo naš najveći adut je upravo taj client management.
Speaker 5:Mi naučili smo da radimo sa teškim klientima, sa klientima koji imaju problem sa dizajnom. Dakle, oni kao organizacija nisu dobro tlo za kreativne delatnosti. Zato što je njihova delatnost daleko od kreative ili zato što su, jednostavno, kulturološki takvi, ne ulazimo u to, nebihno, ali dosta dobro se snalazimo u organizacijama koje imaju malo iskustva u radu sa kreativcima, a pod kreativcima mislim I dizajnere I developera I sve ljude koji stvaraju nešto. Dakle, nazvao bi to nekim digitalnim departmanima, ajde da tako nazovimo. I ovaj, To je onako, šta ja znam, ja I dalje mislim da je to prilično onako pitoma sfera dizajna, znaš, tu, tu plivaš u nekim...
Speaker 5:Pričnem sad kao dizajner. Plivaš u nekim... Nivojima dizajna gde je to sve dostižno I relativno lako, ali zapravo ono gde najveći izazov je to gde to što CD napravio ili napravilo treba da postane deoz, da bude prihvaćena od strane stakeholdera, menažmenta, čega god, kogod odlučuje o tome. I to je nešto na šta smo se mi kao agencija fokusirali. Sad zanimljiv je možda I taj neki nama novi od prenekoliko godina format kako srađujemo sa klientima, a to je, mi to zovemo staff augmentation.
Speaker 5:Dakle, Ne radimo po projektu sa klientima, nego klientima postajemo isture na kreativne odeljenje.
Speaker 1:Neka vrsta outsource agencije, na neki način, možda, ili ne?
Speaker 5:Outsource agencija, ali zamisli da... Ako si ti outsourceovao meni nešto, ti imaš čitav team kod mene. I on taj team je uvek tvoj. Kao Deo tvoje agencije sam, ali ne na tvojom tlu, nego negde drugde, odnosno u Srbiji, u Novom Sadu. I, ovaj, glavni benefic toga je što se ti toliko dobro povežeš sa sa maticnom organizacijom da vremenom treinje u svim operativnim stvarima je sve manje I manje I ti postaješ sve efikastni I efikastni.
Speaker 5:I tu je glavni benefic. Nas uprot klasičnim outsource firmama koje ono su task based, project based kakogod već da se kaže I ovaj to sad već funkcioniše kako funkcioniše. Ja iskreno, ako smem da digresiram, ovaj, gubim malo veru u taj model, Ne malo, gubim veru u taj model.
Speaker 1:U model kao
Speaker 5:svoposlovanje. U klasičan outsourcing. Da, da, da. Mislim da smo u repu toga, da sve manje I manje benefiting. Se više I više organizacija uvidja koliko je bitno imati design integrisano, in house, da ti bude tu.
Speaker 5:Niko više neće da outsorse design. Evo tip, ovo je realan primer, ne smijem da kažem o kom se radi, ali startup, vrlo zvučna imena, ozbiljan Series A funding. Mi smo im uradili kompletan proizvod od 0 do 1, ali oni zapušljavaju VP of Product in house. Mi ostajemo samo kao, kako se to kaže, third party saradnik. Kontraktori smo mi.
Speaker 5:I oni možda nastavljaju da šire team kroz nas. Ali mi nikad nećemo biti odgovorni za taj proez. I to je ono što sam malo prepričao. To mi je jako bitno da ljudi shvate da ceo biznis, ceva industrija ide ka tome. Da se sva odgovornost I sve bitne odloke se svojde
Speaker 4:na jednu osobu, индустрија иде кад томе,
Speaker 5:да се сва одговорност и све битне одлоке се своде на једну особу, неколико особа, мали тим, који је близак кор тим, који је близак фирми, ја увеј кажем, који је близак лови. Што си ближе лови, то ти је, то си у больоји позицији. Koji je blizak firmi, koji je blizak, ja uvek kažem koji je blizak lovi. Što si bliže lovi, to ti je, to si u bolji poziciji. Tako da, I to su neki razlozi zašto ja mislim da outsourcing kao model je ono, kako kažu, race to the bottom.
Speaker 5:Mislim, odavno je on race to the bottom, odkada imamo fivere, 1 razne servise gde se takmičimo po ceni, ne znam šta. Ali sada stvarno mislim da smo već u nekom dobu gde to sve manje manje imamo s misli. Postoje bolje alternative I velike firme koje zapošljavaju velike kapacitete, outsource firmi to vidi. Mislim da to možemo da vidimo kroz ponašanje velikih outsource firmi ovde. Mislim, imamo tu neke regionalne, Hattec, Symphony, Oni svi ne mogu da kažem na su problemu, ne znam kako posluju.
Speaker 5:Ali, ali, znaš kao, niko baš se nešto ne hvali previše. Kako je super, kako je strava, kako nema pa šta, znaš. Tako da, okej, prošli smo I jednu užasnu godinu. To mislim da su svi osjetili. Kogod da radi u kreativnoj industriji ili IT industriji može da potvrdi.
Speaker 5:Amerika je, ili svet bio u recesi, nema pojma, to nas nekako zaobiđe, uvek dođe dve godine kasnije kod nas. Mi se tek čupamo iz toga. Ali iskreno, nekako ovaj put... Mislim, ja sam priživao ono u recesi u 2008, To je stvarno bilo užasno. Jako je čudno kada radiš sve normalno I sve funkcioniše I odjednom prosto nestane novaca sa trežete.
Speaker 5:Niko više nema projekata, niko više ništa ne radio. Svi zamrzno sve I kažu mi se čekamo. Sama što su oni u poziciji da čekaju, a ti nisi. Ti moraš da radš. Ali ok, preživi se to.
Speaker 5:A ovo mi je nekako drugačije. Sad ne bih volao da neko uuzme kao neku prognozu, zašto to samo ja koji govorim iz nekih ličnih uviđanja, ali nekako mi je drugačije. Imaš tu nove tehnologije koje kao nešto prete, imaš razne stvari koje se menjaju, mislim više stvari se pomera na tabli sada, kapiraš šah, tigraš šah, analogija. На табли сада, капираш шах, тигра шах анологија, оој и другачије неко тада. Некако мислим да постоје неке силае које не дају да се ствари врате на старо.
Speaker 5:Не ће никад бити као што је било
Speaker 4:пред пет година. Postoje neke sile koje ne daju da se stvari vrati na staro. Neće nikad biti kao što je bilo pre
Speaker 5:5 godina. A što je još gore, mislim da smo prošli kod onog zlatnog doba, AIT-a, Balkanskog. To je to. Znači, To je ono što najviše možda boli. Ja mislim da programmeri mogu da posvedoče o tome najpre.
Speaker 5:Oni su imali najveće plate, oni su imali najveće perks, mogli su, bila su carjevi. Znaš, dizajnjere to nikad ne kači, mi smo, znaš, jedan dizajner na deset programera, mi smo uvek u nekoj, u back office-u nekom, daleko smo mi od zvezda, ali Sudeći po tome šta se dešava kod njih, efekat možeš da prenesiš I na nas. Što je možda još gore, zato što, ako ti treba 5 puta manje programmera, znači koga ti treba puta manja dizajnera. Pogotovo zato što je nezrelija industrija u shvatanju dizajna, to više preti da se vratimo na ono staro E, mi smo sve napravili I ti samo ofarbaj. E onda smo stvarno se vratili na nulu.
Speaker 5:Mislim da smo zapravo u dobrom delu došli do toga da da su softarske firmi koje prave digitalne proizvode shvatile da može da krenu od dizajna, ali može da bude tu od starta. Tu više Nije ni kompetitivna prednost. To je start na poziciji. Ti krećiš sa dizajnom. Ranije je to bilo, ono znaš, Facebook je imao tu kompetitivnu prednost.
Speaker 5:Airbnb imao tu kompetitivnu prednost. Jer su na vreme, rano, shvatili da je design value add funkcija biznisa. Danas je to podrazumevano. Ti ako hoćeš da pravimo digitalni proezod, a on izgleda ko noga, to ne ide. Možda prođe kao neka zatvorena beta, da čukamo, da vidimo da li radi, da prođe QA ili tako nešto.
Speaker 5:Ali na tržištu neće prođići. Znači su ljudi navikli na digitalne proizvode koji su udubni za korisnjenje, navikli su na određeni stepe I konfora.
Speaker 1:Bekturu, ovo xsv. Prvo, bitenjinic, ako je si imao, ok, Arsenija, kako je, recimo, tvoj put kroz start-up-e? Rekao si da si nekako ti karijeru svoju, koliko sam dobro razumio na početku, kada li je baš kroz start-upe? Koje industrije su nekako bila možda najbliže tebi, možda I tebi kao osvi personija, tako, ne samo designera, neko možda I sa druge strane. Koje su industrije nekako bila najbliže, da se njima sređuješ ili gdje se možda najviše pranašo?
Speaker 1:Da li baš sad ovdje, poziciji gdje si sad, ili kako?
Speaker 2:Ajde, promom okratko. Prvu neku soru koju sam pravi od 2010. Govina je bilo kao Uber. Nismo znali da postoji Uber. Znači neka autoindustria kao neki taksij.
Speaker 2:Mi smo uspili to da napravimo I da ponudimo taksiju. Pink Taxi u Belogrodu je koristio našu aplikaciju jednom vreme. To sam radio kao sa svojim drugarjima. Onda druga stvar koju sam pravio je diametronno suprotna kao nešto za kucni ljubimce I tako kao neki, nazovimo kao mrežak, gde smo mi pokušali da spojimo veterinari s jedne strane I ljude koji imaju neke životinje pa kao tu nešto da pratimo neke ono zravstvene kartone I tako nešto slično. Onda sam radio u biotehnologiji I sada radimo u ičaru.
Speaker 2:Tako da nijedna industrija, pogotovo ove dve poslednje nisu nešto što je meni, da kažem blisko, nego sam upadao tu I kao učio tome I jednostavno vremenom, neću kažem za vole, ali naučio da se ponašam I naučio šta su prednosti, šta su mane, kako tu design doprinosi. To je možda najveći zaklučaj koji imam, gde ti možeš kao dizajner da doprineseš za neku aplikaciju koju koriste neke, recimo, velike farmacevodski kompanije da dizajniraju neki lek ili neko vakcino protiv covid ili tako dalje. Tu je ili s druge strane kako neka organizacija da koristi tvoj dizajn da unapredi svoje radno mesto I da svom zaposlenima poboljša da kažeš život na poslu. Tako da tu vidim velike prostore kada uđeš u problem I kada te neko postavio problem kako ja kao designer, kao neko koja je outsider, mogu da razmišljam na neki kreativni način. Ali da, ja nikada nisam imao iskustva da radim, da kažem, aktivno sa različitim industrijama I sa različitim klintima.
Speaker 2:Ovo je bilo nešto što mi se, da kažem, nametnulo, zadesilo. Ove prve dve sam birao, ove druge dve jednostavno nisam, ne želim se samo, eto, to je nešto što je moj zaključak utisaka.
Speaker 3:Dobro večer. Jedno pitanje.
Speaker 5:Dobro večer, dobro večer.
Speaker 3:Eno pitanje, ko sam ti ja postajim obojici, specifično zbog toga što ste iz drugačijih svijetov, po pitanju šta se nije malo iz product priče, a ti si Dragan je malo iz agency strane. Interesovome, koje su neke vještine koje smatrate da bi dizajneri mogli da rade na njima da bi podigli svoju vrinnost u okviru organizacije, a da te vještine nisu strikno dizajnerski. I ti si Dragane pomenuo ranije kao concept Seat at the Table, sa ovemeni ne mislim tačno na to, neko ko hoće da bude da dobije svoje mjesto za stolom nego čisto da dobije, da kažem tu neku vrijemstvenost u ofiru organizacije pogotovo o vreme gdje je malo da kažem nestabilno gdje je bilo ko možda od ovim talasima, lay-off-ova I tako dalje.
Speaker 5:Oh, super. Ja mislim da ja u poslednje vreme sve više I više verujem da su soft skills vredniji nego hard skills. Hard skills su nekako podrazumeljani. Znaš kao, ako dobiješ posao, podrazumela se da znaš da radiš taj posao. Ali da li znas da sprovedeš taj posao, to je dalje veliko pitanje.
Speaker 5:Tako da, od tih soft skillsa, znaš
Speaker 4:kao komunikacija, Од тих
Speaker 5:софт скилова, мислим, знаешь као, коммуникација, а па сад под кутому коммуникација, оно што год ти да можеш да наведеш као неку посебност, што год, али сарадња са људима. Posjednost, šta god, ali saradnja sa ljudima. Mi na kraju krajeva radimo sa ljudima. Ti moraš da... To što si napravio ili napravila, ti moraš to da nekom da pokašeš, moraš da pričeš o to.
Speaker 5:Moraš da naučiš da pričeš o to. Moraš da odbraniš, moraš da prodaš, moraš da podmetneš, možda ako to neko nije tražio I tako dalje. Ono na šta sam ja najčešće naletao da dizajnjarima fali je verbalizacija o poslu. Dakle, dizajnjari nisu navikli, niko ih nije naučio, niko ih nije terao da pričaju o svom poslu I da se odrode od svog posla. Odnosno od produkta svog posla.
Speaker 5:Mislim da treba da normalizujemo kritiku. To je nešto što... Sam ja relativno kasno naučio. Ja sam jedna do onih koji su volevi da odu u pećinu I da trinerlji rade na nečemu I da izađu I kažu ja to je to. Ja sad znam sve ovame I to je to što vama treba, a oni to ne kapire.
Speaker 5:Jer nisu na tom nivou shvatanja problema na kom' sam ja, a ja nisam ništa uradio da im pomognem da dođu do tog sva. Neko sam samo došao I rekao, jo, to je to. I onda kao, popizdim, zato što me neko ne kapira. Tako da taj kolaborativni moment od dizajna, kojeg se većina dizajnera kloni, ja bih rekao, je nešto što je, po meni, rešenje ogromnih problema u sprovođenju dizajna kroz organizaciju. Dakle, uključi ljude u design process.
Speaker 5:Ali mislim, slušamo mi o tome jako puno. Jako puno tekstova je napisano o inkluzivnom dizajnu. I šta to zapravo znači? To ne znači ono, zove ljude ko tebe u figmu I ne znam, pomerajte miša zajedno I pomerajte stvari po ekranu. Ne.
Speaker 5:To znači, e, ajde da ti pokažem šta sam uradio, šta ti misliš o tome, iz tvojh uvrsti ti si, ti radiš u, ne znam, supportu. Kako tebi se činio, kako se koristim, kreći kroz ovo, pa ti oni daju neki feedback. Pa ti uzmešto, ali ti si na kraju krajeva kao dizajner odgovorem za oblikovanje te finalne stvari. Dakle, to je kolaborativnije, to je kolaboracija u dizajnu. Ne prepuštanje odgovornosti nekom ili bilo kome da doprinese I da odluči šta ide šta ne ide, ne, to I dalje tira, ti si dalje autoritet, ali dozvoljavaš impute I dozvoljavaš kritiku I usvajaš I ne usvajaš po svom autoritetu.
Speaker 5:To je to. Ja bih rekao da ta nota dizajnerima ne dostaje najviše. Dezajneri su I su više pasivni I izvršilački nastrojeni. Daj mi, reci mi šta treba da uradim, ja ću to da uradim I to je to.
Speaker 2:Razmišljam dok je Dragan pričao šta bi bila, slažno se sve. Samo jedna stvar jeste čak ni odgovornost, nego pouzdannost. Mislim da je pouzdannost ono što dobre dizajnere razdvaja od loših. Ја смо једна ствар јесте чак ни одговорност, него повзданност. Мислим да је повзданност
Speaker 3:оно што добре дизайнере
Speaker 2:раздваја од лоших. Која годе ситуација, дали је то одговорност према проекту, према самом себе, према неком тиму, према коме год, когогоде је у питанњу. Мислим да бити повздан је досто подсенјено, досто се
Speaker 4:подразумева, prema nekom timu, prema kome god, kogoda
Speaker 2:je u pitanju. Mislim da biti pouzdan je dosta pocenjeno, dosta se podrazumeva, ali da I nekako ide, čak meni ide protiv prirode onoga što znači biti dizajner, ali današnje vreme zapravo baš to traži. Ne traži ono super zvezdu koje će jednog dana da dođe da napravi neku magiju I onda da se ne pojavi narejde tri nedelje I da ne može da ispuni neki najobičniji task I neki zadatak. Mislim da je pouzdana slobno što, bar ja cenim kada pričam sa dizajnerima makaroni, bili dosadni u smislu rešenja, ali biti pouzdani je Dosta, dosta pocenjeno. Što mislim da ide sa svom ovom pričom, koju je Dragan rekao.
Speaker 2:Ako bi trebao jednovištino da podvučem, to je to.
Speaker 5:Ali isto tako moram da kažem da... Nisu sve design pozicije takve. Nije taj stav prikladan za sve design pozicije. Nekje role jednostavno zahtevaju samo da budeš dosledan. Samo da se pojaviš svaki dan I da uradiš jedan te isti zadatak 6 sati na dan I to je to.
Speaker 5:To je sve što se traži o tebe I... Kad ti uradis' to, ti si uradio, dobro si uradio svoj posao. Kad God uključujemo te neke momente poput donošenja odloka kritičkog mišljenja I svega što vezujemo za dizajn digitalnog proizvoda, to su specifične role od kojih se to očekuje. Dakle, kad god ti neko stavi ono problem na sto I kaže rešim mi problem, onda znaš da si u ovoj prvoj kategoriji a kad god ti neko stavi zadatak na sto I kaže uradio ovo, onda znaš da si u drugej kategoriji. Ishodno tome treba da se postavljaš.
Speaker 5:Ja sam lično, no mislim to pričam pre svega zato sam ja lično jako često mešao te dve stvari. Kad mi je neko stavio zadatak na sto I rekao, uradi ovo, ja sam bio u fozonu, aha, sada ću ja to da raščonim na sitna crevca I da dokažem da možda to nije to što treba da se urađa. Škodruža nikog te nije pitao, treba se samo da urađiš ovo. Posao ti je bio pola sata, ti si napravio petnačna sati posla oko toga I napravio si veći problem nego što smo imali preg. Tako da je nešto
Speaker 3:što mi ja kasno u krijeri namčio je
Speaker 5:da malo bolje prepoznaješ da je ti je mesto ono I šta ti je zapravo posao. To je vrlo zanimljivo.
Speaker 1:Neko pitanje iz publike, porad Jojo Rogan, ajde, malo čisto da izmiksamo.
Speaker 7:Hvala vam što ste došli. Stvarno sjajno I mnogo se radujemo što ste tu. Dotakli ste se teme o teškim klientima, kako vi izladite na kraj sa team, I koje su to možda vištine, kad smo se već dotakli, viština koja bi mozda preporučili da se razvuju, kako bi mi mogli da radimo, ono da ih izbjegavamo, nego baš da radimo sa teškim klientima. To je to.
Speaker 2:Da, ajde ja ću iz svog ugla, znači, ja nikada nisam radio sa klientima, uvijek sam radio in house, to je, to je, možda... Pa da, stakeholderi kakvog. I najteži klient koga sam imao do sada je trenutno sada moj CEO, je li izvašni direktor, koji mislim to nije nikakva tajna. Ja predpostavim da je odmeni težak I da se njemao težak podjednako isto kao što je odmeni težak. I to je ta, kako su to, simbioza gde on je domenski ekspert, on ima neka učekivanja, on ima viziju, ja sam tu da tu viziju sprovedem.
Speaker 2:Mi možemo da se dogovorimo da li po njegom ili po mom ili negdje na svredini. Ja sam, kako da kažem, ukapiro da najgora stvar koju ja mogu da uredim jeste da njega zeznem na neki način, a možda najlakša stvar koju mogu da uredim jeste da dam otkaz. Što, mislim kao, kapiraš samo gde je ta veza. I onda mi pokušamo da se nađemo negde na pola puta nekad on pobedi, nekad ja pobedi. Naravno, nije uvek njegov reč protiv moje, ali u početku je bilo tako.
Speaker 2:Sada postoji team, različiti ljudi, različite odgovorni su za različite stvari I tako dalje. Ali meni je da kažemo u početku sigurno prve dve tri gojene saradnje sa njim. Ovo je bilo izazovno iako je čovjek da kaže, ne znam, ono, moja godišta je možda malo mađer od mene, ali je veliki vizjonari zna, gde znaš taj problem, zna kako treba da se reši taj problem I kako tačno to treba da izgleda, tu mu ja negde pomožem. I eto, to je za mene neki možda, onako, klijenski, dakle, ja njega posmatram kao jednogod klijenata.
Speaker 5:Mislim da svaki dizajner doživiju u jednom momentu tu realizaciju kada je deo projekta I shvati da neko drugi zna bolje da reši problem od tebe. I nekad, vrlo često taj neko drugi ti je zadao taj problem. I to je onako dosta realizacija koja te onako malo prizemlji. I mislim da je to vrlo potrebno. Jer vrlo često stakeholderi samo nemaju vremena da se bave problemem.
Speaker 5:I onda si ti tu. Ali nije uvijek samo tako. Ti si tu zato što ti vršiš milijon različitih funcija. Ali Mi volimo da mislimo da smo mi tu da rešavamo probleme. I mi smo dizajneri koji dolaze I imamo proces I mi znamo da rešavamo probleme I mi ćemo svaki problem da rešimo na najbolji mogući način.
Speaker 5:Ili na najoptimalniji mogući način. Ali nekad je naš način ovako I ima veliku šansu za grešku, jer jednom sam on ne poznajimo materiju dole. Arsenija je rekao njegov CEO... Luka? Je domenski ekspert koji postavi projekt I već znaš šta treba da se urađa ali je na tebi da urađiš to Tvoj posao je da znaš šta treba da se urazi.
Speaker 5:Ali on je taj koji zapravo zna tačno kako treba da se urazi. I uz njegov guidance ti rešeš taj problem. Kako god da si dobar, dizanjer, to opšte nije pitanje tvoje veštine ili tvojg umeća. To je jednostavno situacijanajan stvar. U tom kontekstu je on bolji od tebe.
Speaker 5:Jako on nije dizajner, ali ti si dizajnjer. Ali ti treba da izvršiš tu stvar. I on to traži od tebe. I to kad shvatiš. I kad shvatiš da si u situaciji, kad treba nekom drugom da pustiš da vodi, a ti samo da pratiš, tvoj posao postaje hiljedu puta lakši.
Speaker 5:Nego da se ba trgaš ko ja I da misliš da svaki problem treba da rešiš od nule. I da ideš, plivaš uzvodno I kao, ne, ja ću da nađem bolji način, ne, znaš kao, nije fazon da mi ti kažaš šta da radim. Ali gomila realnih poslovnih problema su, dolaze iz takvih situacija. Gde ti neko stavi nešto na stoji I kaže, e, ovo treba se uradi, ali ti ne kaže nužno, možda nekada iz poštovanja, nekada iz razni su razlozi, zašto ti neko ne kaže, uradi ovo ovako. Ima ona, kako se ona kaže?
Speaker 5:Možda mi kaže šta da ugradim, ali ne kako. Tako nešto ide ta izreka. Jer se to uviđa kao ni podaštavanje ili šta ja znam. Mislim da svaka zdrava organizacija dopušta neki određenu dozu lutanja Tokom rešavanja problema Ali isto tako svaka zdrava organizacija dođe I kaže, aj sa dosta, sad evo ga, pokaža ti deje rešenje I kao, ovo radi I za mene su ba barem lično ti momenti bili dosta, onako, ponizni, u pozitivnoj misli ponizni, gde sam ja kao dizajner se zrevao I shvatao da nije baš sve u mojoj moći, kogogoda se ja ložio u to vreme na design thinking I da, ne znam, imam proces za sve I sve ja mogu,
Speaker 4:ја као дизайнер се зревао и схватао да није баш све у моји моћи, когугоде да се ја ложио у то времена дизайн тингинг и да, не знам, имам процес за све и
Speaker 5:све ја могу, когугод не знао ништо о том домену. Значи, достоа када, а погодово када у том моменту схватиш да ти запринимаш
Speaker 3:ono ne znao ništa o tom domenu.
Speaker 4:Znači dosta kada, a pogotovo kada
Speaker 5:u tom momentu shvatis da ti zaprimaš podršku, a ne protivnika. Ti shvatis da taj čovek je došao I rekao, aje rešimo ovo ovako I gotovo. I ti onda napraviš, odnosno shvatiš da je problem ovoliki, a ne ovoliki kolaki si mislio da je pre toga. Tako da To je dosta zanimljivo.
Speaker 6:Evo je od mene opet pitanje. Ok, mislim ono, jasno je da radimo svi da bi donekle izvršili ciljeve klienata I ciljeve biznisa, ali opet nekako kad dizajniramo generalno digitalne proizvode koji koriste ljudima za različite stvari kako bi oni objavljali neke svakodnevne funkcije, samim tim mislim na neke servise, možda vlade, možda zdravstvenih ustanova, različitih državnih ustanova, Samim tim mi kapiramo da zapravo moramo I da dizajniramo za te ljude da bi oni izvršili neke, ne znam, stvari koje su njima potrebne što lakše I što brže. Samim tim ono nekako hoću da pitam kako je stanje kod Vas, na primer, u Srbiji, kako se generalno pažnje posvjećuje tome. Meni je bilo drago, na primer, što sam sad možda u posljenjih par nedelja učastavava u jednom UX istrašivanju, koja je organizovala jedna međunarodna organizacija, uglavnom bili su dizajneri srbije, ali radili smo na ovom našem sistemu zajezdravlje, kod kojih postoji dosta problema, gdje dosta ljudi ne može da pristupi, a danas uglavnom doktori ostavljaju ili nalaze, ili neke stvari zakazivanja ko doktora su Uglavnom preko tog servisa I jasno je da postoji I dosta problema I onda bogotovo starija populacija ne može tome da pristupi Jer ono, mislim, postoje prvo problemi kod logovanja Zatim I kod dostalih nekih koraka kod softwarea I kod tog konkretno servisa.
Speaker 6:Tako da baš mi je drago što je to počelo I da se radi u Crnoj Gori da se dodaje pažnja tome sad. Nekako zanimam je u Srbiji kako je stanje konkretno što se tiče tog dijela I kako se pažnje tome posvećuje u toj sferiji?
Speaker 2:Da, ovo je odlično pitanje. Mi smo, moramo da priznam, ovo pitanje smo, ja mislim, znali malo unapet, pa smo imali vremena da porazmislimo. Ono što bih ja pohvalio jeste taj projekt koji se zove EU-uprava koji ja mislim nastavio iz deskobbe covida I pandemije koji objedinio gomilu nekih razlišitih sistema I napravio gomilu nekih novih sistema. I ono što se sada dešava, ne znam, viđeli smo na Twitteru I tako dalje da se neko uhvati za neki design, detalj, ali ne znam, kako se to zove? Oni čitač glasa, to jest, screen reader, kao ne radi sa čiri licevom I tako dalje.
Speaker 2:I onda kao to je jako smesno A zapravo ljudine ne svate Kuliki su napori uloženi da ti ono Stari sistemi se objedine Da se napravi ono inkluzivan dizajn koji će raditi na svakom telefonu I tako dalje. Mislim, ovo sad možda sluči kao reklama, mi nemo ništa toga. Ja samo, ne znam, 2015. Prvi put trebao da se baim accessibilityem, jer smo radili za američku državu I onda sam svatio koji su to napori prilaguđavanja ne samo interfisa, nego I frontenda I svega ostavog. Tako da ovaj, ali opet mislim da to je kao ono neka državna šljaka I kao jako je teško, ima dosta politike, jako je teško ući tek tako I doprineti.
Speaker 2:Mislim, ja verujem da bi svako od nas ovde volo da doprinese svojim veštinama nečemu tako mi da kaže I da bude ponosno na krajog dana, e, ja sam omogućio da, ono, ne znam, starija populacija može lakše da zakaže sebi zdravstveni termin, ili termin kod doktora ili šta god. Ali mislim da... Mislim ima neki projekt, Dragan, to možda reći ćemo malo više o tome, koji pokušava da otvara zapravo industriju vrata ka' tim projektim, a državnim. Tako da vidjet ćemo šta će se... Ali ima pomaka, da.
Speaker 2:Mislim, imamo par primera nekih banaka I nekih mobilnih operatera koji takođe, mislim, iako nisu državni projekti, da kažem, rade za širokopopulaciju, tako da vidimo da unapređuju stalno. Sad, al' su to neke, da kažem, kompanije I timovi koji su in-house ili su outsourced, nije važno, ali vidimo da su bolji u odnosu na ono što je na tržištu. Tako da vidimo pomak, to je super. Onos, da li je to na nekom nivogu na kojem bi smo volili? Možda nije, ali je definitivno u boljem pravicu.
Speaker 2:U boljem pravcu.
Speaker 5:Kada pričamo o javnim servisima I čak I o šire, o servisima koji ono, e-banking za privatne bankije itd. Sotter za široku javnost. Nažalost, design proizvoda je I dagi u funkciji design managementa. To je, ja mislim, neka pojava koja preovladava generalno u razvoju software'a kod nas. Kad kažem kod nas, mislim, u om delu Evrope, ne samo u Srbiji.
Speaker 5:Ali na svu sreću postoje inicijative gde postoje ljudi, Sloba Marković, pozvada Sloba Markovića, koji pogušavaju da proguraju inicijative koje će da konačno kažu E. Šta smo mi napravili ove neke stvari? Znači, uložili smo Užasne napore da stvorimo tu neku EU upravu, da neko može se prijavi za novu ličnu kartu, zapasuš online, da se prijavi kod doktora I šta ja znam sve. Svara ima puno servisa. Jako puno servisa ima koje funkcioniš online.
Speaker 5:Ali je to sve skrpljeno dosta, znaš. Skupio se neki team inženjera, nešto se outsource-ovalo, nešto se radivo in-house, nešto ovako onako, I što ja znam, baš je štap KANA, ali funkcioniš. I postoji određeni skup ljudi koji shvataju da je to v1 tih servisa I rade na tome da naprave da v2 bude bolja verzia toga, u smislu korisničke interakcije. Dakle, ne znam koliko bih trebalo da pričamo o tome, ali uglavnom rade na tome da se ulože ozbiljni resursi u to da se... Da se, ne mogu da ne kažem da redizajniraju ti servisi, ali da se obrati ogromna pažnja na korisnički doživljaj na sprem predješnjeg pristupa gde je bilo samo...
Speaker 5:E, aj se da moraš I ovaj problem da neko može bilo kako I kao gotovo, eto, to postoji I možete ja koristiti, a to što je neintuitivno I što pola ljubih ne zna kako, to je sad druga stvar. Ali stvarno to što je Arsenji rekao, dizajniranje za servise koji su, za javne servise, dakle, ono, inkluzivnost, pristupačnost. Tu su ogromni, ogromni limiteri poznacima naoda kad pričamo o nekoj kreativnoj slobodi, aje, tako da kažem. Ali isto tako, kada ih postaviš kako treba, oni mogu da budu sasvim okej. I...
Speaker 5:I... Ovoj... Ja sam istu kao, ja sam nimao iskustva da... Da... Doživim tu inicijalnu frustraciju kad te nešto kao...
Speaker 5:Ja, ovo me se tako smara I ograničava I ne mogu da verujem da moram da ovoliko uružnim svoj proizvod, ali na kraju sklatiš da je to to I to funkcioniš. I GovUK je recimo prvi, ja mislim, možda čak I jedini, jedini sigurno, ali prvi servis koji je postavio jako, jako dobre standarde opisane, dokumentovane o tome kako je jedan javni servis treba da se ponaša, kako da izgleda, koga sve treba da uzme u obzir I tako dalje. I mislim da po njima se dosta drugih javnih servisa ugleda se na njih. To je mislim Jeremy Keith radio iz ClearLeft-a. On im predvodio to.
Speaker 1:Pričao se prijao nekim lutanjima u seetu Rezina, treba svaka firma da dopusti, pa je vam isto da dopustimo da vidimo neka pireni spumljike koja nisu od nas možda sadanih četvora govornika. Ajmo, dižite te ruke, znam da hoćete.
Speaker 2:Šta god hoćete da.
Speaker 4:Da.
Speaker 1:Evo, Joj Rogan.
Speaker 3:Htio sam da se osvrnem na jedan članak koji sam toko nedavno pročitao, koji je kružio Linkjedinom, gdje je jedan samo prozvani stručnjak za IT tržišta u Srbiji, napravio je malo kontroverzan tekst gdje je rekao da jedan od glavnih razloga I benefita Srbije kao IT tržišta, zbog čega se toko brzo razvila je to što ste jeftini, tj. Smo jeftini, ide zbog toga sve ove firme došle I da ne dužim pričut, nekako taj član se sažu na to da ako želimo da naše tržište se dalje razvija, plate I standardi moraju da su usporeno od ređini nivo I ja sam to čisto od tila čujem vaše mišljenje na to I kao možda neku kontrokulturu šta smatrate da bi smo mi mogli da učinimo na individualnom nivou I na grupnom nivou da stvorimo neka tržišta gdje se na nas sa Balkana ne gleda kao jeftine izvođače grubih radova, nego već partnera, ako išla za neke malo jače zapane firme.
Speaker 5:Iskreno, baš me čudi što je rekao to, jer mi odavno nismo jeftini za zapad. Barem nama to govore ljudi sa kojima radimo. Mi smo, ja mislim,
Speaker 4:Нескако нисмо јефтини за запад. Барем, нама то
Speaker 3:глоре људи са којим радимо.
Speaker 5:Ми смо, ја мислим, сада чак и су више скупи. Што можемо да видимо, клиенти не остају тако дуго код нас. Је се питао како можемо да одржимо стандард? Čak I su više skupi. Što možemo da vidimo, ono, klienti ne ostaju tako dugo kod nas.
Speaker 5:Jesi se pitao kako možemo da održimo standard? Pa... Nažalost, ja kao što sam rekao, ne imam puno vere u outsourcing tržište I da outsourcing tržište donosi neku... Onostno, mislim da smo doslegli neki plafon u vrednosti koje možemo da isporučim. Nismo Indija, pouzdani smo, imamo dobru vremensku zonu, dobri smo za komunikaciju, pogodni smo, nismo najjefti, nije, ali nismo ni najskuplji.
Speaker 5:Ali mislim da smo sada već u nekoj poziciji da se puno ljudi razmišljava o tome da li se isplati slati posao I imati pola firme preko pola sveta ili jednostavno prgutati taj neki trošak od 30% jeftinijeh I kao raditi sve recimo u Americi na kojoj go dobali. Tako da iskreno mene čudi što je ta osoba nas okarakterisala kao jeftine. Možda se ona obraća nekom delu tržišta sa kojim ja ne imam dodira. Generalno je bilo ostupno
Speaker 3:to da smo počeo da rastimo zato što smo bili jeftini u određenih
Speaker 4:periodi али било оспокна то да смо поче да растемо започто смо
Speaker 3:били јептими у подреженим период и да је то спорено консеквенце, погод повој, вој тренокној кризи, управо то што више нисмо јептими и да ако почнемо да видимо напој да морамо да се нарати, ома да се појединимо на нам у основу патрија и таки фенетики, да бисмо
Speaker 4:одржали консетерен раз. Nismo njehtvini I da ako počnemo da vedimo napravo da moramo da se narati, ono da se pojedinimo na nam postavu papir,
Speaker 3:talih konekta da bi smo održali kontrstretan razlog.
Speaker 5:To je vrlo konkretan razlog za to, a to je test samostalnosti. Mislim, to nemo mu šta da pričamo. To je pravna regulativa nova koja je donesena, koja je ubila margine svim outsource firmom. Nde, nema razgovora više. A osvarsfirmak?
Speaker 5:N.D. Nema razgovorač.
Speaker 2:Postoji jedna stvar koju sad možda će zvučati kao snob ali nema pojma ali postoji to da ti kao, jel da, očigledno je stalno moraš da napreduješ, ali ako ti ne znam zarađuješ lupam 3.000 evra platu I neko ti kaže, je ok, ali idi na konferenciju gde trebaš da platiš put, platiš kartu, platiš sve, da te to košta ne znam, 2.000 I sad ti kažeš, aha ok, pa koliko ja godišnje zaradim, koliko treba da odvojim, pa kao to mi je puno. E, mislim da nema tu kulturu da investiramo, pre svega, u sebe, da investiramo svoje timove. To je jedan deo igrice. Drugi deo jeste da ti kada zarađuješ tri I radiš ojtivu, kao pa zašto ne bih zarađivo šest, pa ću zaradim šest, pa ću zaradim devet, ja živim kao car. Ja ne moram da se cimam, zato što me neko plaće 9-10.000 evara platu, što nije ne svaki Dršnje par u Beogradu ili u Srbiji.
Speaker 2:Ne znam kakva je ovdje scena. I ono što je najveći problem jeste što ti radiš OET-u za toliku platu I ti nemaš nigde drugde da se zaposliš I da imaš isto takvu platu. Dok napemer u Danskoj radiš u start-upu u Kopjehagenu, ti ćeš imati neku platu koja je poprilično iznivelisana sa platama u legu gde neko tamo ne znam dizajnira figurice ili sipa neku plastiku I tako dalje. I neko ne može da dođe neki Microsoft ili neki Google sa strani da kaže OK, mi sada zapošljavamo I mi ćemo sada damo 15.000 evra, neko će mu kažem ne može. Jednostavno, zato što ćeš ti da stvoriš taj disparitet I onda će svi da uđu u IT I vremenom će da se prezasite I mi smo došli do prezasitnja I do toga da ne isporučujemo kvalitet.
Speaker 2:I šta je sledeća? Ja verujem da je sledeća faza da svako od nas ko me je dosta toga I koneće jednostavno živio tako u nekom, kao što se zove, zlatni kavez, kada kao radiš negde, sve ti je super, a si u kavazu, da pravi neke svoje start-upi da budu preduzetnik. Meni je na primer jako pozitivan primer. Ja nikad nisam bio u Hrvatskoj, niti znam toliko drugare iz Hrvatskije I ne znam šta se tačno desilo oko njih da oni imaju toliko preduzetnika na sve strane I da jedna tako mala zemlja uspe da, ono, stalno čujemo, ee, ove su napreli, ovo su napreli, ovo su napreli, ne znam, od automobila do digitalnih proizvoda, do raznoraznih inovacija, zato što jednostavno su ljudi krenuli da razmišljaju neki drugačin način. Da li su sada to inicijative države da podpomažu preduzetnik ili šta ugod, ne ulazim, ali nešto se desilo.
Speaker 2:Tako da verujem da je to nešto što nas čeka I da je to sledeća faza gde kao da, sve što si sve što si rekuji što je Dragan rekao svi si slažimo kao samo pitanje šta je sledeće, gde ćemo Ili ćemo tu da stanemo I kao pojavit će se neki novi Balkan. Mislim, mi isto je I u Bugarsku, isto I u Rumuniji. Na primjer, u Bugarsku znam da imaju par start-upa, imali su isto, ja mislim, jedan ili dva jednoroga, tako da, ne znam, dešava se stvari koje su drugačije.
Speaker 1:Može biti isto da je jedan razlog isto, to je faktora, pristupe u fondovima, tako da im je dosta para gdje mogu da ih iskoriste. Prosto, koliko gdje bi rokratija evropska bila, takva I takva, negdje u dredževom meru iz Putavajića, opet im daju je sasvim dobeno para da mogu da se igraju s tim param, da nešto probi, da vide. Sigurno neće narodni start-up izaći iz Moldavije primjer, nema šanse.
Speaker 5:Da, ali mi sad imamo situaciju gde nema kapitala globalno. Tako da ništa novo neće izaći. Mi sad prolazimo kroz taj, barem ja to tako precipiram, izašli smo iz latnog doba gde su svi imali kolki god hoće plate, otimali su se firme za ljude, nisu mogli dovoljno da zaposle. Neko je... Neko je došao I isklonio lovu sa stola I odjednom sada firme imaju te tako zvane famozne benčeve, za koje ja nisam čuo pre dve godine.
Speaker 5:I imaju višak kapaciteta. I sad doživljavamo bukvalno normalizaciju Plata, ajde da tako kažem. Dakle, okej, malo smo se zaleteli, sad moramo malo da se skaliramo nazad. Ali mislim to skaliranje boli. Ne boli firme.
Speaker 5:Mislim firma dođe I kaže, naša sam klienta, može da te plati Hiljadu dolara. Ne može da te plati više 1800, to kako smo te plaćali pre godinu dana. Jel hoćeš ili nećeš? Znaš kao, dešava se neka promena na tržištu koja je vrlo moguće usklađena, uslovljena nekim stvarima. Ja ne vrem na to kvalitet.
Speaker 5:Ti si rekao da ne možemo isporučiti veći kvalitet. Ja mislim da mi kao tržište globalno, generalizovano isporučujemo vrlo dobar proizvod, uslugu. Mislim to, stvarno. Da Ovaj, oću ja kažem, nikad nisam čuo da se stranci nešto javno žale na saradnju sa domaćim firmama. Šta više sve je to super, imamo dobro poznavanje engleskog, dobro obrazovanje, pogotovo inžijersko obrazovanje.
Speaker 5:Zapravo, kad pričamo IT industrije, mi mahon pričamo o inženjerima, a ne o dizajnjerima.
Speaker 2:Pa da, ali također imaš kao to naduvao no seniorstvo, znaš, kao sada će doći neka firma I kao ti ćeš za tri godine da preskočiš iz juniora u seniora I ti ne možeš da isporučiš kvalitet. Znači, jednostavno, u tom smislu mislim da kao udaraš negde gde, znači, kao ti si senior I kao šta sad, šta dalje. Kako ja sebe da unapredim? Možda kvalitet nije prava reč, možda je vrednost bolja reč. Znači, kao Da li mi zapravo ono što radimo, da, kvalitetno je da li nekom je donosi veću vrednost.
Speaker 2:Ne znam, mislim ovo su sve neka naša ljema lična.
Speaker 5:I opet to što si sada rekao ide ruku uz ruku sa onim da najsenjornije, najvrednije, najpametnije ostaje blizu matici. Dakle, ne možemo da odsorsujemo ceo produkt. Ne možemo mi samo da budemo business stakeholders I da nam neko drugi pravi tehnologiju I da opravlja njom I ne znam šta, to više nije realno. Sada, mislim da smo sve bliži modelu tog nekog zaoštrenog outsourcinga, gde ćemo bukvalno biti samo da ne kažem, shit work će se obavljati, ali onaj posao koji je toliko raščlanjen da može malte ne bilo koda ga uradi kao na pokretnoj traci, približavamo se ono fabričkom modelu iz industrijske revolucije. I možda čak velike firme pokušavaju to I da emuliraju.
Speaker 5:Možda je to neki finalni cilj. Nemam pojma, razložiš? Ali ono što je evidentno je da su velike firme shvatile da ne mogu da... Odnosno, nema više inovacije u tome da ti napraviš nov proizvod. Svi proizvodi postoje već.
Speaker 5:Sve smo napravili već, u zadnjih ono, deset godina. Sve aplikacije smo napravili biznisima, sve alate koji im je potreban da funkcionišu, sve postoji. Ostale su ono, da popunjavamo neke pokotine, da se takmičimo za neke vrlo sitne, te kao, bolje stvari, optimizacije, da, da, hvala. Tako da, to je nova realnost, znaš, kako ćemo u tom svetu da funkcionišemo mi koji smo generalisti, mahom, nismo specijali, mislim, znaš, kao, ja, ja mislim da smo mi tržište, dvudi koje koji jako dobro, kao što sam rekao, jako dobro radi stvari kad se 1 razlože I kaže evo, ovako izgledamo, a pa mi treba da radimo ovo, radi, cap I onda cepamo. Ali nismo dobri u tome da stvaramo nove prilikije, identifikujemo nove prilikije I budemo predozetni generalno.
Speaker 5:To nam je problem. Ali to nam je možda I rašenje kao što Arsenije kaž. Ar se nije kaž. Jer možda je to neka antiteza, tržištu koje nas gura u što manje plate, skidaju ti prkove, raditi šta god već rade, nude sve manje I manje, Zato što kao posla je sve manje I manje, možda je vreme da ljudi kažu ok, ako je posla sve manje I manje, onda neću ni da radim tako, radit ću na neki drugi način. Ali za to nam treba malo više soskilo, da tako kažem.
Speaker 1:I kako kone se isto do to nekako ženskome vratno. Mod je stvarno fala, uživali smo nekako stvarno I protekcij sat I po, dosmo tema nekakva ko se zove pokrenuli I započeli, neke ćemo završiti, ja sam na terasi, vibe ruma 201, u principu može da je isto jedan kao zaključak, bilo bi, sva ko ima svoj cilj, naša je učera smala, što se tiče makar toga outsourcing I svega ostala. Ali, da stavim skrećen temu sa toga, dakle prvo, falo, stavno što došli, odbili vrijeme svoje, da po onožaru peku budete sa nama togom protekla 2 sata. Sa druge strane, naravno, hvala I svima vama. Vrata ćemo se opet od septembra, a do tad sva pitanja koja ste ovako zadržali za sebe, slobunih, možete iznijeti na terasi, popite pić, osježite se I vidimo se onda ješt' jedan put, tamo je ide od septembra, mjestica.
Speaker 1:Hvala.
Speaker 5:Hvala vam puno što ste bili.
Speaker 2:To je to? Još jedna epizoda gotova. Hvala svima. Čao.