Dobrodošli na Zalet Podkast — podkast o dizajnu digitalnih proizvoda!
Za sve novosti se prijavite na naš njuzleter · https://zalet.fun
Ideje, pitanja, utiske i kritike šaljite na Tviteru · @draganbabic i @r2k
Naš Youtube kanal · https://www.youtube.com/c/Zalet
Jeste.
Arsenije:Dobro pa snimamo, a?
Dragan:Počelo je.
Arsenije:Počelo je. Dobro, ko će da kaže intro?
Dragan:U budućem bismo mogli da se dogovorimo ko će da bude facilitator svake epizode. Ili ćemo samo da idemo ono ko je glasniji?
Arsenije:Da, pa dobro, prvo da se dogovorimo kako će nam se zove podcast. Svakako...
Dragan:Otom potom.
Arsenije:Da, ko god da gleda, dobrodošli na naš podcast koji trenutno još nema ime. Pilot epizoda prva. Mi svakako ne znamo kako se ovo radi, ali znamo ko smo i zašto smo ovde. Dragan Babić,
Arsenije:Arsenije Ćatić, moja malenkost.
Dragan:Ajde da krenemo sa malo introima, da ljudi znaju ko im priča. Ajde ti prvi, Arsenije.
Arsenije:Ja prvi, ja ne volim. Ono što treba da snata meni je da ne volim da govorim puno o sebi. Moje ime je Arsenije Ćatić, a product designer, product osoba, designer I sveobuhotni geek, ja bih rekao da je to nešto što me najbolje opisuje.
Dragan:Fenomenalni intro. Možda sam trebao ja tebe, a ti mene, ali nema veze, ajde sad ćemo ovako.
Arsenije:Da, to ćemo za posle.
Dragan:Da, ja sam Dragan Babić, najviše ljudi me zna kao osnivača agencije za dizajn digitalnih proizvoda Super8 iz Novog Sada. Inače sam, ja volim za sebe i dalje da mislim da sam dizajner, iako u poslenje vreme se vrlo malo bajam dizajnom, Ali I dalje sam ja uključen u taj proces, iako ne direktno i kroz samu produkciju, radim i dalje sa klijentima i vrlo sam u product design-u.
Arsenije:Kako se poznajemo? Gledamo ovde u notes pa kao kako se mi poznajemo, zašto smo zajedno u ovome to je ovaj...
Dragan:Evo ja ću da kažem. Mi se poznajemo na jedan od prilično čudnih načina smo se upoznali, ostaviću tu celu priču za drugi, pošto je dugačka priča da ne dužimo sad. Na vrlo zanimljiv način smo se upoznali. Pogrešno vreme verovatno, ali ajde da kažem da smo se tokom godina nekako vrlo sto puta su nam se putevi ukrštali. Uvek u profesionalnom smislu najpre.
Dragan:Radili smo zajedno, bili smo zajedno mentori gomilu puta na gomilu nekih događaja. Ali Mislim, bez obzira na to što se poklapamo dobro u profesionalnom smislu, pre svega smo barem iz mog ugla prijatelji I Konačno smo našli neki način da radimo zajedno I to je nadam se samo početak neke malo zbiljnije akcije, a to je ovaj podcast koji imamo želju da pokrenemo.
Arsenije:Da, nakon deset godina poznanstva započinjamo nešto zajednički. Moj predlog je bio njuzleter, ali pošto znam da ti ne voliš te dosadne medije, mi je kao ajde da napravimo nešto što je dosta gotivnije, tako da, baš što zvuči gotivnije.
Dragan:Ti imaš bolji puls za te stvari, ti si u tom zeitgeistu, a ja sam ovo malo ispovjerio.
Arsenije:Marketing. Šta je ono što nam je sada ideja za podcast? U smislu šta je ono što mislimo da će ovaj podcast I šta bi on trebao da donese? Šta nam je neki manifest trenutno?
Dragan:Ja mislim da se obojica slažemo ako kažemo da dizajn digitalnih proizvoda ne uživa neki, neću kažem da ne uživa ugled na SEE, neću kažem ni SEE, ajde se konkretno bacim na Balkan, možda čak I samo Srbiju. I ako se nadam da će se ovo možda slušati I s polja I od strane ljudi koje me poznajemo lično
Dragan:I više odjednom. Ali dizajn digitalnih proizvoda kao neka aktivnost koja se sistematski sprovodi tokom razvoja jednog proizvoda sprovodi u tokom razvoja jednog proizvoda, je nešto što čini mi se, koliko ja imam dodira sa lokalnom scenom, nešto u šta se pre malo ulaže. Nešto što je često nevidljivo, neopitljivo I nekako se samo spontano dešava kao posledica nekih drugih procesa koji moraju da se desaju. Svi znamo da mora nešto da se isprogramira. E sad, al kako će to da se manifestuje to što je isprogramirano, to je stvar neke tako sreće ili znaš kao slučaja nekog. Da, moj utisak je, Neću da tvrdim ništa, ali moj utisak je da Da je produkt, digitalni produkt kao Aktivnost koja se radi u našim firmama, nešto što je previđeno I nešto u što se definitivno nedovoljno ulaže, po meni.
Dragan:I što me naravno najviše svedoči jedan komičan nedostatak kadra.
Arsenije:Da, ono što...svakako mislim to sad si malo možda I zagrebao neku tema koju ćemo da definitivno obrađujemo. Slažem se definitivno sa tom da naš fokus bi trebao da bude, ajde da kažem, lokalni pre nego neko globalno propovedanje I kada smo kod globalnog prepovedanja, ono što ja lično vidim kao Neki default jeste to sve što dolazi, sadržaj koji dolazi iz silicimske dolina, što nekako jeste tvornica modernog prodaga dizajna I prodaga dizajna digitalnih proizvoda uopšte, ali mislim da kada se jednostavno to rasprostrani I onako raspraši po planeti, da sva ta pravila, nazovimo pravila ili metode I kontekst, Gubi, jednostavno gubi smisao I da mora da se prilagođava I mislim da se o tome dovoljno ne govori I mislim da jednostavno treba više da pričamo o tome šta su neke naše prakse, šta je neki naš kontekst, kako mi to trebamo drugačije da da prilagodimo I da jednostavno neke stvari drugačije radimo, tako da nažalosti, ili na sreću nismo u Silicijumskoj dolina I tu smo gde smo, tako da treba da vidimo kako najbolje napravimo nešto dobro do onoga što imamo.
Dragan:Jedno pitanje, ne samo za tebe, I za mene, za nas.
Arsenije:I za sve koji nas gledaju I slušaju.
Dragan:Šta misliš, koji su razlozi zašto je product design u Srbiji tu gde je? Da li mi uopšte možemo, mislim naravno u domenu smo na gađanje, ne možemo mi da znamo to
Arsenije:Ok, da li želimo da pravimo, u smislu da mislimo da mu treba još poboljšanja jel iz tog ugla ?
Dragan:Ja mislim da se slažemo oko toga da bi product design trebao da bude na malo većem nivou I da ga ima više, aj da kažem samo.
Arsenije:Pa mislim da postoji par nekih uglova koji mi onako sada na prvo obduh padaju na pamet. Prva stvar mislim da mi je, smo odlično inženjersko podnebljivo, u smislu da imamo jak Jak inženjering fakultete koji jednostavno izbacuju dobar kadar I da se vremenom generalno kultura inženjeringa nekako dosta više gaji, dosta više izgradila I ne samo kultura, nego da kažem I to, A zajednica I to jednostavno se nekako, čini mi se da se dosta više o tome priča, jednostavno Ima više ljudi koji se bave inženjeringom. To je negdje možda prvi kontekst. Sa druge strane . Sa druge strane, mi smo, ne znam, ono tokom 70.-ih, 80.-ih imali užasno jako scenu grafičkog dizajna I generalna umjetnost itd.
Arsenije:I tako dalje, gde su sada kao fakulteti, opet sam na tom uglu kao fakulteta ko šta proizvode, gde jednostavno je plan I program, a fakulteti dalje ostale na tom nekom pravila grafičkog dizajna, istorije umjetnosti, tipografija, linorezi I tako te stvari. I mislim da fakulteti koji su dalje na nekom glasu I dalje imaju ta isti program, tako da su negde možda u tom kontekstu nisu u koreku sa vremenom. To mi je prva tačka koja pada na pamet, druga tačka, to je nešto što mi je možda očigleda.
Dragan:To je vec druga tačka, Imaš dve.
Arsenije:Da, imam dve. Prva tačka mi je ta neka edukacija, druga tačka mi je možda malo mutnija, a to je što generalno mi sad, ok, nekako taj preduzetnički duh u tehnologiji, Neću da kažem da ga nema, ali zbog, znamo svi zbog različitih situacija, geopolitičkih, socijalno-ekonomskih, nazovimo. Sve te fancy reči sad ovaj, kao sa crticama, da upotrebim, da ljudi misle da nešto znam. Mislim da jednostavno nije na nekom zavidnom nivou na kojem bi trebalo da bude I onda cela ta kultura outsourcinga koja nas je nekako uvek uzimala primat da mi radimo za nekoga. Gde opet product design nije dolazio I uvek inženjering dolazio kao prvi.
Arsenije:Tako da to su nekde dve tačke koje ja vidim kao...
Dragan:Da, ja bih si iskreno samo još nadovezao do tebe, pošto mislimo vrlo slično. Sa jedne strane si spomenuo engineering koji je vrlo jak I naveo si već jedan razlog zašto je engineering jaka, to su, to je jaka edukacija koja je postojala jedno vreme u Srbiji, da ne kažem Jugoslavi. Tu stavku bih ja samo još proširio da naša jaka struja outsourcinga kao glavni pokretač scene naše. Mi imamo vrlo nerazvijenu scenu kreiranja stvari. Mi smo jako jaki u egzekuciji stvari koje ljudi su već smislili I pokrenuli negde drugde.
Dragan:A mi smo jako dobri, rekao bih, u egzekuciji tih tuđih vizija. Mi smo jako...sada ne znam, ne bih ulazio baš u tu neku psihologiju nacije, ali mislim da razmišljamo I suviše kratkoročno. Okej, dolazimo mi iz rata I ratova I sve to vuče svoje posladece, siguran sam. Jako smo, jako se bojimo rizika, postoji nedostatak kapitala I sve to stoji, ali sa drugi strane imamo ljude, kompanije koje su uletele ovde sa lovom, ali ne da bi napravile ekosistem naravno, nego da bi uradile nešto što je najbolje za njih, a to je da pokupe talente. Tako da mislim da je to dodatno ugušilo I to malo...ako se sećaš, ja sam jako loš sa godinama, ali mi smo imali u jednom momentu neki bum ono, tehnoloških start-upa odjednom.
Dragan:To je bilo vreme kad se pojavio Startit, pa još malo posle toga.
Arsenije:Da, to je nešto 2011, 2012.
Dragan:Tako nešto, da. Ja se sećem da smo u jednom momentu mi kao Super8 agencija imali gomile domaćih klijenata. Što se ranije nikad nije dešavalo. To što čujete ako čujete moj pas grebe hoće da uđe u kancelariju. To se nikad nije dešavalo I to je jednostavno ugasilo se.
Dragan:Nije se nastavio taj trend. Bilo je čak u jednom momentu I ljudi koji su ti kao akseleratora, onaj Bugarski neki... Ne znam kako se zove, rekao bih Eleven nešto, ali nevam pojma. Tako da, da, ta outsourcing struja koja je, da kažem, obezbedila materijalno, ajde reći ću bogaćenje određenog dela društva koji bi trebao da stvara. Ne može ih naravno niko kriviti zbog toga što se nisu odlučili za kreiranje umesto mukotrpnog rada na tuđim stvarima, tako je kako je.
Dragan:Ja mislim da je to dodatno ugušilo taj neki pokretački mehanizam da se stvari stvaraju ovde, a za to stvaranje je naravno potreban neko ko će da ih usmerava I to je obično posao prodakt dizajnera, menadžera I ostalih ljudi. Sa druge strane spomenuo si edukaciju I sve je tačno po meni što si rekao, ja bih samo dodao da je sve dodatno sporije time što ljudi koji možda čak I imaju, da krenemo od početka, možda su pod jedan čuli za dizajn digitalnih proizvoda. Jer ta disciplina, profesija, kako god da je nazovemo, postoji pod tim nazivom I u tim okvirima tek od nedavno. Ovde se kao što I znaš stvari užasno brzo kreću I razvijaju. Mi smo prvo bili web dizajneri koji su, prvi web dizajneri su bili prekvalifikovani grafički dizajneri, pa smo onda bili neki interfejs dizajneri, pa smo bili user experience dizajneri, da bi smo na kraju bili product dizajneri.
Dragan:Tako se to nekako širilo. Pa jeste, širilo se, svaka sledeća rola obuhvata ono što je obuhvatala I još nešto. Uzimajući obzir da neki dizajner koji sada on ili ona misli da hoće da radi u produktu I ne zna to da definiši. Nego oni misle da su UX recimo dizajnjeri, tako se prodaju. Takva osoba nema od koga da nauči nešto što bi trebala da zna da bi radila taj novi posao.
Dragan:Postoji užasan problem prenosa znanja, koji je u nedostatku, ajde da kažem, institucionalizovanog obrazovanja koje ne može da prati ovakav razvoj industrije. Najbolji način da učiš, ok, svima je nama jasno ti možeš da upališ YouTube, kupiš neki kurs I kreneš da rmbačiš sam sa sobom.
Arsenije:E, to je sada jedna stavka koja je onako mene tu nešto onako kao malo me čačnula, zato što čak I kada ti kupiš kurs I pročitaš knjigu I pogledaš YouTube ogromne su šanse da neko ko priča o tome zapravo govori iz nekog konteksta Amerike, iz konteksta veoma razređene industrije, gde govori tebi kao prodkat dizajneru šta ti trebaš da radiš pod uslovom da ti imaš sredinu, kompaniju, najčešće, ili tim, Ili kako god okruženje, ljudi koji potpuno razumaju šta ti trebaš da radiš I da postoji potreba I da postoji podrška. I to je ono gde sam ja najčešće video u razgovorima sa... I negde iskusio I na svojoj koži, a ranije I sada u razgovorima sa mladim nekim nadama I potencijalima, je upravo to, kao čak I kada oni imaju jako dobre namere, okruženje, neću da kažem da je, mislim da je to dvosmerna ulica, znači nije uvek kao aha, neko nekoga blokira itd. Nego jednostavno ne postoji neko zajedničko razumevanje na prvu glavu, tu na tome treba da se radi. Mislim da što se više radi, što više postoji to I što se više govori jednostavno u zajednici, u tehnološkoj zajednici o svim tim rolama, bilo to, ok mi sad govorimo o prodakt dizajnerima, ali bilo to I o marketarima, bilo to I ne znam nekim drugim, I u HR-u I različitim rolama koje jednostavno moraju da rade zajedno da bi činile neku kompaniju I na kraju dana neki proizvod, mislim da će to svima negde biti lakše.
Arsenije:Ali mislim da se to dešava, ali onako veoma veoma sporim koracima. I zato je meni sad zanimljivo da mi pričamo o tome I o nekim tim vinjeticama koje su kao specifične za neko naše ovde okruženje versus nešto što je u Silicinskoj dolini I sl.
Dragan:Jeste, koje kao što si rekao je specifično zbog te svoje infantilnosti. Mi ne možemo da se bavimo product designom na nivou na kojem se on sprovodi u lupam sada, u Twitteru, u Facebooku, u Instagramu, u Netflixu, Amazonu, gde god. Jednostavno to su bukvalno različiti poslovi. Toliko je suština tih zaduženja drugačija da skale su zapravo jako različite.
Arsenije:Pa ne, samo sam teo da dodam da upravo to I jeste jedna od kvaka I možda nešto ćemo obrađivati kasnije. Šta su opsezi zaduženja, šta trebaš da radiš, mislim da to zahteva svakako svoju tema.
Dragan:Jedna stvar o kojoj možemo recimo sada da pričamo u okviru ove epizode, da kažemo, je uzimajući u obzir činjenicu da naši, neću kažem start-upi, ali tehnološke kompanije koje imaju digitalne proizvode ili razvijaju digitalne proizvode za svoje potrebe recimo, ajde, idealno. Uzimajući u obzir njihovu neosvešćenost u celom tom prostoru, prvo što treba da se desi da bi dizajn digitalnih proizvoda kao praksa počeo da se dešava, je da zapravo, i ovo je btw mišljenje koje slobodno izazovi, ali to je kao neki moj stav, odnosno nešto što sam ja uočio. Prvo što treba da se desi je da oni, odnosno one, identifikuju tu potrebu. Ali one ne umeju da identifikuju tu potrebu. One znaju da imaju problem.
Dragan:A nema ko da reši taj problem jer nema ko da definiše taj problem. Znaš, kada postojiš, kada funkcionišeš u okruženju gde si možda I čuo za dizajn digitalnih proizvoda ili za dizajnera digitalnih proizvoda kao rolu unutar organizacije I ta rola se I dalje smatra nekim ko crta interfejse, Ti ne možeš da rešiš problem. Jel' tako?
Arsenije:Da, opet, mislim, slažem se sa tom, ali mislim da postoji, opet ponavljam, taj termin kao dvosmerna ulica u smislu kao ok, neko jednostavno ne zna I kaže ok, meni treba neko ko će da mi nacrta interfis. Skroz je ok. Ali I to, I sad to može da bude odbojno za nekog ako misli da je Ne znam product designer I da je to ispod njihove časti ili kako godine, neće time da se bavi, a zapravo je možda I prilika. Prilika u smislu da ok, ako neko definisao to tako, ako nekomu je to treba, možda ne znači da mu samo to zaista treba I možda ta kompanija ne zna ono što ne zna I kao to je prilika da ja dođem I da pomognem I da kažem ok, pa možda kako rešam ovo, kako rešam ovo. Jednostavno da se primeni taj set kreativnih razmišlja na najrazličitije probleme koje postoje I mislim da to jeste najveći potencijal za product designere da spoje proizvod sa svim ostalim negde, kako bih rekao, odeljenjima, biznisom, tehnologijom, korisnicima.
Dragan:Ja mislim da si ti sada dao fenomenalan savet jednom celom procentu naše dizajn populacije. Ja mislim ako ih ima I toliko, a to su ljudi koji su u tako ranom u tako ranom stadijumu svog profesionalnog razvoja koji zapravo umeju da tako, da iz te perspektive posmatraju zapravo problematiku kojom treba da se bave. To je super. Mislim, takvi ljudi su po meni instant hire. Kada vidiš da neko ume da razmišlja već na taj način, to je to, ta osoba to kapira, samo treba, falimo samo praksa. Ali, ne možeš izgraditi, neću kažem scenu, ne možeš utabati put za jednu čitavu organizacijanu ulogu na osnovu ljudi koji su nekako rođeni za to ili kapiraju to u startu.
Arsenije:Pa ne možeš I mislim da ono što mi trebamo da radimo kao neka zajednica, da se jednostavno da se ujedinimo u okus svih tih ideja I da pomažemo jednim drugima, koji god to načini bi bili. Neću sad da ispadnem da to se ne dešava, to se dešava, s tim što mislim da se ne dešava na način na koji je možda dovoljno viljiv ili pristupačan za sve. Naravno sad sa pandemijom i celih proteklih onog godina I po dve dana načina na koje živimo, mislim da se dosta toga raspalo iz različitih meet-up-a I dešavanja I konferencija I slično. Ali da, mislim da to nije sad ni izgovor da ne trebamo da nastavimo da jednostavno nekako definišemo stvari. Mislim, ono ne znam šta se meni dešavalo jeste da kao CEO neke kompanije, nekog startupa, domaće firme, nije bitno, samo mi pošalje imejl kao Arsenije, tako I tako sam nekako došao tebe, mi zapošljavamo projekt dizajna, kao jel možeš da probaš da, evo kako smo oglas napisali, možeš kao da prođeš da daš sugestije.
Arsenije:Što je dobar signal sad, dobar je signal zato što, Dobar je signal I nezahvalno je pitanje. Ask for favor. Dobar je signal zato što neko kao CEO želi da to nešto, taj početak je oglas, početak svakog zaposlenog jeste oglas I to je prvi touchpoint.
Dragan:Je li to nekad došlo od domaće firme ili...
Arsenije:To je od domaće firme mi došlo, da. To je realan slučaj I ja sam veoma bio, onako veoma me iznenadilo u pozitivnom kontekstu. I naravno da sam uzeo sad kao, ok, moramo da uzemo sa zrncetom soli, zato što ne znam vašu organizaciju, ne znam kako... Mislim, da, znaš I sam, pričaćemo o tome, sad ja kad kažem sam, to ne znači da ljudi koji ne slušaju možda znaju šta ja mislim. Ali da, da skratim priču, veoma dobar signal I mislim da gomila takvih slučajeva treba da se, na jako malim primerima, da se dešava da jedni I drugi preporučujemo, Da jedni I drugi mentorišemo, da se jednostavno Da se daje prilika mladim ljudima koji ulaze u industriju I tome slično, da se jednostavno stvari nekako dešavaju.
Arsenije:Jer mislim da zaista sada kreće I jednostavno ono što na globalnom nivou jeste da nisam vidio skoro ni jedan VC funded startup, ajde da ne kažem sad ovi koji su manji, bootstrappovani I slično, da među prvom postovom, među prvih pet ljudi, šest, nemaju dizajnera. Mislim, dizajn je bukvalno postao ono a must, kako će li da se prezentuju, kako će sve to da izgleda, kako će da bude celokupno pakovanje, tako da kažem, mislim da je zaista postalo ozbiljno ozbiljna priča.
Arsenije:I znači sad kad smo se definitivno složili da mi kao mala scena imamo problem sa nedostatkom product designera, sa određenim delom ljudi koji misle da jesu ili bi voleli da budu prodakt dizajneri, da im nije 100% jasno šta bi sve trebalo da rade, zato što im s jedne strane potencijalni ili trenutni poslodavci govore crtaj mi interfejse, a ti zapravo misliš da ti treba da radiš neke druge stvari. Da slažemo se da postoji problem u tome i fali nam edukacija, to je edukacija tržišta, ne edukacija nožno pojedinac. Edukacija na nivou nas kao tržišta, kao scene je nešto što je pre svega potrebno. I eto možda možemo i da zatvorimo ovu epizodu sa ovim, da možemo da kažemo da je ovaj podkast zapravo naša skromna inicijativa ka poboljšanju stanja product design. I ne samo product design zajednice, generalno ljudi koji rade u tehnologiji koji nisu samo, dakle nije rezervisano za product designera ovaj podcast.
Dragan:Ja bih volao da on ne bude slušan samo od strane product designera, već bilo koga ko treba da radi sa product designerima, ko treba da uči o njima I generalno O product designu kao aktivnosti. To su I founderi, to su I developeri, to su product manageri, odnosno neki stakeholderi. Ovde, nadam se da će u buduće, odnosno sigurno će biti materijala za sve te ljude. Iz našeg ugla ćete uvek čuti neke, da kažem, naše stavove, viđenja stvari, ali takođe mi bismo zaista volili da crpimo pitanja i teme od ljudi koji eventualno budu slušali ovaj podkast. A mislim da smo se dogovorili da je najbolji način da nam ljudi se jave putem Twittera, jel tako?
Dragan:Pošto ni ti ni ja nismo nešto ludi.
Arsenije:Dok ne nabavimo sekretaricu, to je, mislim, ono kao voice machine, da budem ne osobu, nego sekretarica se zove, pa da, čisto samo politička koreknost da se ispoštuje. Već se zakopavam, polako se zakopavam sa dve rečenice, ali ideja nam je bila da imamo hotline i da ljudi pozovu I da mogu da ostave glasnu poruku koju bi mi eto, emitovali, odgovorili, kao prava emisija. Da, kao prava emisija, to je to. Ono, Minimax, sve to. Minimax.
Arsenije:Tako mi sada, Minimax. Minimax product design, to može da nam bude ime .
Dragan:Da, da, da. Uglavnom ako imate neke ideje ili neka pitanja, neku temu koju biste želeli da obradimo, obratite nam se putem Twittera na @ Arsenije Catic?
Arsenije:@R2K, ja se izvinjam,
Arsenije:Moj
Arsenije:uzer nema samo tri slova, tri karaktera.
Dragan:R2K, @R2K, el tako?
Dragan:Jeste.
Dragan:I ja sam et @draganbabic. Ja imam malo više slova, ali se možda malo lakše pamti. Tako da da, Twitter je za sada primarni kanal za neku interakciju sa nama. Ko zna naše e-mailove, nek piše na e-mailove, ali za sada ga ostavljamo na Twitteru.
Arsenije:Ko nas prepozna na ulici isto takođe slobodno nek nas zaustavi, nek kaže "Hej super podcast."
Dragan:Sve za fanove.
Arsenije:Takođe pošto mi sada provaljamo kako ove stvari funkcionišu što se tiče tehnologije i snimanja, ako imate bilo kakav feedback na to, govorimo razgovetno, ne razgovetno, previše mračno ili nešto drugo, bilo kakva kritika, takođe smo ja otvoreni za kritike, tako da samo napred.
Dragan:To je to za sada.
Arsenije:To je to, ništa, do sledećeg vidjenja.
Dragan:Ćaos.