Subscribe
Share
Share
Embed
Umologija je podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas.
Produkcija : Fabrika kreativnosti
Zamislite scenu: Deda Mraz i Pingvin gledaju jedan u drugog.
efekat: jingle bells
Deda Mraz: Nisi ispunio normu za pravljenje paketića ovog meseca.
Pingvin: A i ti si mator!
Sanja Đorđević: Ovo sa slikom, u videu koji smo napravili kao najavu ove epizode mnogo bolje zvuči i izgleda. Posle te mini scene kratko vam objašnjavam da je u pitanju Napad na karakter, što je zapravo retorička strategija. Inače, retoričke strategije svakodnevno koristimo u komunikaciji, a pogotovo kada debatujemo, diskutujemo sa drugima (iliti sporečkamo se ili svađamo).
Aleksandra: A u ovoj epizodi ćemo malo detaljnije o svemu ovome, o odbramenim mehanizmima i načinu na koji su oni povezani sa komunikacijom.
numera „Milano – Cars onto Mars“ kreće
Slušate Umologiju, podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas. Da preispitujemo kako naša svakodnevnica utiče na dobrobit pojedinca. Da budemo dobro.
Ja sam Aleksandra Bučko, a sa mnom u ovoj epizodi slušate i novinarku Sanju Đorđević.
numera se završava
Aleksandra: Mehanizmi odbrane su načini, odnosno, psihološko sredstvo sa kojima se automatski štitimo od neprijatnih osećanja. Bitno je znati da ovi mehanizmi rade sami od sebe, i mi često nismo svesni kako reagujemo na stvari ili situacije oko nas.
Glavna stvar koja pokreće ove mehanizme je Ego, odnosno, deo ličnosti koji pomaže da se usklade naši unutrašnji osećaji sa zahtevima spoljnog sveta. Ego koristi ove mehanizme kao sredstvo da se nosi s osećanjima kao što su krivica, strah ili stid, koji mogu naštetiti našem samopouzdanju. Da bismo izbegli osećanja koja nisu prijatna, Ego pokušava da na neki način reši ili skloni ta osećanja, često ih prikazujući na drugačiji način. To nije dobro, jer ne prikazuje ni nas, situaciju, komunikaciju u kojoj se nalazimo na ispravan, tačan način. (šapatom: što može dovesti do još većeg nesporazuma!)
Sanja Đorđević: Zato istražujemo kako ovi mehanizmi utiču na naše ponašanje i kako možemo bolje razumeti zašto se ponašamo onako kako se ponašamo.
U sve to uvezujemo i debatu i retoriku, kao tehniku koja se koristi u debatama.
Retorika se odnosi na veštinu efikasnog izražavanja kako bi se uticalo na stavove ili ponašanje drugih, dok su odbrambeni mehanizmi psihološki koncepti koji se koriste za zaštitu ega od neprijatnosti ili konflikta.
Znači: retorika i odbrambeni mehanizmi mogu biti povezani u situacijama kada osoba koristi veštine komunikacije kako bi zaštitila svoj ego ili očuvala određenu sliku o sebi.
Aleksandra: Samo, važna napomena i razlikovanje: odbrambeni mehanizmi se često nesvesno primenjuju kao psihološki mehanizmi samoodbrane, dok retorika obično podrazumeva svesno korišćenje jezičkih i argumentativnih tehnika u cilju uticaja na druge.
Važno je napomenuti da se retoričke strategije ne moraju nužno koristiti s namerom obmane ili manipulacije; ponekad ljudi automatski primenjuju ove tehnike kako bi se nosili s emotivnim izazovima ili neugodnostima.
Sanja Đorđević: Ali, hajdemo od početka: Sa psihološkinjom Kristinom Karanović sam razgovarala o obrambenim mehanizmima:
Kristina Karanović: To je nešto što svi kao ljudi koristimo. Znači prosto nema onog čoveka koji ne koristi mehanizme odbrane. Oni su nam dati i razvijali smo ih zapravo sa razlogom. Znači to su unutrašnji psihološki procesi i strategije koje kao ljudi koristimo nesvesno kako bismo se zaštitili zapravo od stresa, od nekih konflikata, od anksioznosti i tome slično. Znači bilo šta onako što je nepoželjno, kada koristimo mehanizme odbrane da kažem bude nam lakše, kad razmišljamo na taj način. U suštini je mehanizmi odbrane pomažu pojedincima da se nose sa neprijatnim situacijama. Međutim, koliko god da u nekim situacijama naravno da je i normalno i dobro da koristimo mehanizmi odbrane ali ponekad neki mehanizmi odbrane i nisu baš najkorisniji zapravo za nas i samim tim mogu da ometaju i emocionalni razvoj i ali da otežavaju rešavanje problema.
Sanja Đorđević: E sada, kada pričamo o mehanizmima odbrane možemo da ih podelimo u tri grupe: mogu biti nezreli i zreli. Evo ih ovde:
Kristina Karanović: Ako pričamo o mehanizmima odbrane, naravno da ih sve koristimo, naravno da nekad možemo to i da osvestimo, ako malo više razmišljam o tome ako se malo udubimo. Naravno da tu pomažu dosta psihoterapija da pomaže to da razmišljamo malo o svojim postupcima u razmišljanjima u emocijama,je li tako, i onda ćemo možda doći do toga. Evo na primer kada je bilo ono da se desilo u Ribnikaru, moja prva reakcija je bila da to nije istina. Znači ja prvo kada sam to čula ono što je ona koja rekli bismo to je mehanizam odbrane - negacija. Znači ono što je bila moja prva reakcija to ne može biti tačno. Mediji nas lažu. Zašto kao čoveku, naravno da nešto što da me neprihvatljivo nešto što nam je teško da ćemo to odbiti da poverujem u to.
Kristina Karanović: Šta je ono što bi bio zreo mehanizam odbrane? Recimo kad govorim u kontekstu te situacije, kad govorimo zrelim mehanizmima recimo sublimacija. To je kad iskoristimo ono što se dešava ono što imamo za neko opšte dobro, za nešto što je korisno,kad na koristan način iskoristimo neki svoj potencijal neko svoje potrebu i tako dalje. Recimo u ovom kontekstu gomila kolega se zapravo kasnije prijavila za pomoć svima koji su osećali anksioznost, strahove za porodice iz Ribnikara i tako dalje.
Aleksandra: Nešto pre nego što ćemo krenuti da pripremamo ovu epizodu gledala sam neki ljubavni, božićni film, B produkcije. Dijalozi u tim filmovima često vrište od tih nekih tipičnih tačaka, stereotipa itd i naišla sam na scenu, sličnu kojoj smo čuli na početku.
Oni su ljubav iz srednje škole, ponovo se sretnu u rodnom gradu, stara iskra se upali, ali ona mora da se vrati u grad, na posao koji je ne ispunjava, gde nema vremena za sebe i za stvari koje voli... I kaže mu negde na sredini filma da želi da promeni život, jer je ovde sretnija, on je srećan, zaljubili su se ponovo... I na oko 15 minuta do kraja, ona ipak mora u grad, da završi nešto hitno, baš na badnje veče ili na paljenje jelke ili tako nešto. Ona mu to kaže, na šta joj dečko odgovara sa „Zar nisi rekla da ćeš više pažnje posvetiti sebi i stvarima koje voliš, a sada odlaziš u ključnom trenutku?“ na šta mu ona odgovara „A ti? Da li si ti pričao sa svojim tatom da ustvari ne želiš da preuzmeš porodični biznis već hoćeš svojim putem?“
Besno odjure i do kraja se sve sredi i srećni su.
Sanja: Apsolitno si sada ovo nabrzaka prepričala.
Aleksnadra: Jesam. Ali je poena u tome što sam baš tu videla i odbrambeni mehanizam – ja ne želim da se suočim sa problemom koji imam, zbog čega nastaje svađa i onda retorička stragija preusmeravanja na nešto drugo.
A evo ih nekoliko. Nabrojićemo vam i retoričke strategije i odbrambene mehanizme:
Projekcija:
Retorika: Govornik može koristiti projekciju tokom argumentacije, pripisujući drugima motive ili osobine koje zapravo odražavaju vlastite misli ili osećanja.
Odbrambeni mehanizam: Projekcija se koristi kao odbrambeni mehanizam kako bi se izbegla svest o sopstvenim neprijatnostima ili nesigurnostima
Odmicanje:
o Retorika: Govornik može koristiti odmicanje od glavnih tema ili preusmeravanje razgovora kako bi izbegao neke aspekte teme.
o Odbrambeni mehanizam: Odmicanje se koristi kako bi se sprečilo suočavanje s neprijatnim ili bolnim pitanjima.
Negiranje:
o Retorika: Osoba može koristiti negiranje tokom diskusije kako bi osporila argumente protivnika.
o Odbrambeni mehanizam: Negiranje se koristi kao način da se zaštiti od neprijatnosti, ne priznajući stvarnost ili odgovornost.
Defleksija:
o Retorika: Govornik može koristiti defleksiju kako bi skrenuo pažnju s ključnih pitanja na manje značajne aspekte.
o Odbrambeni mehanizam: Defleksija se koristi kao način izbegavanja suočavanja s dubljim pitanjima ili problemima.
Napad na karakter:
o Retorika: Osoba može koristiti napade na karakter kako bi diskreditovala protivničke argumente ili osporila verodostojnost suparnika.
o Odbrambeni mehanizam: Napad na karakter se može koristiti kao odbrambeni mehanizam kada osoba oseća pretnju svom egu i pokušava diskreditovati onoga ko je izaziva.
Umotavanje istine u emocionalni omotač:
o Retorika: Govornik može umotati istinite činjenice u emotivno obojene izraze kako bi stvorio jači utisak na publiku.
o Odbrambeni mehanizam: Ova tehnika može se koristiti kako bi se izbegla suva ili hladna prezentacija činjenica, čineći ih prihvatljivijim ili manje neprijatnim.
Ovi primeri ilustruju načine na koje retorika može biti povezana s odbrambenim mehanizmima, gde se jezičke strategije koriste za zaštitu ega ili očuvanje pozitivne slike o sebi.
Sanja Đorđević: I baš zato je naš kolega Nemanja Stevanović razgovarao sa trenericom debate Teodorom Rešetar iz Otvorene komunikacije.
Teodora Rešetar: Mislim da svako postoje odbrambeni mehanizmi kojima se ljudi koriste u komunikaciji kada nisu spremni možda da se suoče ili sa nekom osobom ili sa nekom informacijom i tada dolazi do onoga što mi u debati nazivao nazivamo logičkih grešaka. To jest dolazi do logičkih greški koje mogu biti različite vrste. Ako neko ne želi da se suoči sa vašim argumentom, on može da napraviš Strawman-a ili takozvanog Slamenog čoveka od toga. Da izvuče, nekako hiperboliše vašu poentu koju ste pravili. Može da se koristi AD hominem, on to jest da napada ličnost koja nešto izgovara a ne samo argument. Na primer, ako vama osoba koje puši cigarete kaže cigarete su štetne po zdravlje i mogu da izazovu rak, a vi kažete pa ti pušiš cigarete i nije ti ništa. Znači da se koristite nečime što je ta ličnost, a ne gledate te argumente nezavisno od toga. Ili neko je možda kravu prošlosti pa će sada kaže ne znam kad je loša, vi možete da ga napadne te na nivou njegov ličnosti i šta je radio u prošlosti, a da ne gledate u te argumente nezavisno. Još neke stvari koje ljudi često koriste koriste u svakodnevnoj komunikaciji koje su otišli greške jeste to da se pozivaju na tradiciju. Pozivaju se na autoritet ili na to šta neki stručnjaci misle. I to je isto problematično zato što je u tom smislu i ako, naravno ako se govori o nekoj temi, ako osoba koja stručna za tu temu priča o njoj verovatno treba više da joj verujemo nego nekom laiku ili nekome ko nije uopšte u to upućen da treba da zadržimo to kritičko razmišljanje, kada se suočava sa tim informacijama.
Aleksandra: Debata vs stvarni život:
Teodora Rešetar: U debati postoje jako stroga pravila i sudije su upoznate sa njima. Vi možete da probate da se koristite logičkim greškama, da izvrćete argumente vašeg protivnika - sudija će uglavnom to primetiti. Tako da to tu jako retko prolazi, i postoje čak i pravila u smislu da sumiraći govornik on ne sme da unosi nove argumente ili će pokušati da u pakuju neki novi argument kao da je samo pobijanje ili analiza - sudija koji je dobar će da to primeti pa će videti da li sme ili nesme da uzme u toj debati te argumente u obzir u procenjivanju toga ko je pobedio ko je prvo, drugo, treće ili četvrto mesto. Što se tiče u svakodnevnom životu, ja lično mislim da to nije fer, ali mogu da razumem da postoje neke situacije gde možda nejednak odnos moći između ljudi koje su u nekakvom odnosu i da onda vi možda ćete morati, ako ste primorani da imate komunikaciju sa nekim, da bi ste recimo preživeli, ako ste na poslu, neće te uvek reći sve što mislite, pa ćete možda sakriti neke stvari, pa ću te neke stvari pre uveličati ili ćete izostaviti neke informacije. Mislim da to, osim ako nije ne znam ni ja štetno po neke ljude nego je više u tome da vi sačuvate sebe mislim da je to u redu.
Sanja Đorđević: Već smo vam rekli da se odbrambeni mehanizmi javljaju kada želimo da se zaštitimo od mahom neprijatnih osećanja. Teodroa priča o i emocijama
Teodora Rešetar: U debati, jako često govornici koji se koriste osećanjima i ciljaju na tuđe osećanja ćeš zvučati ubedljivije. To je prosto zato što su sudije isto sami ljudi i podložni smo tome. Mislim da nije u redu koristiti se emotivno manipulacijom, ali mislim da sve odluke koje mi donosimo, svaka vrsta komunikacije je nužno emotivna. Mislim da je ta dihotomija između racionalnog i emotivnog lažna, i mislim da kada gledamo na to na koji način se mozak ljudski razvija. Gde mi imamo, znači, prvo ovaj kao reptilski deo mozga koji procesuira osećanja tek posle 27. prefrontalni korteks koji je zadužen za logičko mišljenje i za planiranje biva u potpunosti razvijen - uvek će prvo biti osećanje. Znači čak i ako neko govori smiren i to nam ne znači da je to što govori da je tačno, da je racionalno, da je upravu. Ako neko besan govori ne znači da nije u pravu. Mislim da treba svi da znamo radi sebe samih da regulišemo osvoje osećanja da ne bi drugi ljudi upravljali nama, ili druge situacije ali smo mogli donosimo najbolje odluke za sebe i za svoju okolinu. Ali mislim da je skroz razumljivo i, ono što mene recimo nerviralo je, ako sam ja recimo deo neke grupe u kojoj se vodi debata i o tome da se govori da li je moj život jednak nečim tuđem životu, da li jednako vredan, da li je znači zaslužujem jednaka prava i da se od mene očekuje da ostanem jednako mirna kao osoba koja govori o tome uopšte je to nikako ne dotiče na lično nivou, mislim da je to jedan veoma nefer standard. Jer to što se možda i nerviram kad mi neko govori, recimo kako ne znam feminizam nepotreban u 21. veku, ako se ja iznerviram o tome ne znači da ja nisam u pravu. A to je nešto što ja mislim oni često koriste da diskredituju u stranu koja doživljava neku nepravdu. Ako vi doživljavate nepravdu jako je prirodno da osećate bes.
efekat: počinje kviz
Sanja: Okej, igramo kviz kako bi videli koje mehanizme odbrane uglavnom koristimo. Bilo bi dobro da pored sebe imate olovku i papir.
Situacija 1: Nedavno ste na poslovnom događaju upoznali osobu koja vam je vrlo simpatična. Ne možete da je izbacite iz glave. Problem je što ste već u romantičnoj vezi i grize vas savest iako takvo stanje ne možete da kontrolišete. Vi ćete:
pod A - posumljati da se verovatno i vašem partneru neko dopada i postajete ljubormorni
pod B - pomahnitalo obrćete internet tražeći razlog svojih emocija i kako im stati na put
pod C - finiji ste prema svom partneru nego inače, spremate omiljenu hranu, ugođavate na sve moguće načine. Sa svojim psihoterapeutom radite na tome da razumete zašto vam se dobala druga osoba.
Situacija 2: u vezi ste neko vreme. Volite se ali ne teče sve glatko. Često se svađate. Partner odlučuje da preseče i završi taj odnos. Vi ćete
pod A - svoju tugu da pretvorite u bes i polomite neke stvari po kući koje su vam stale na put kada ste saznali tu informaciju
pod B - nećete otvoreno komunicirati sa partnerom ali ćete otići na posao i tamo se bezrazložno posvađati sa kolegama
pod C - možda je tako i trebalo biti. Delimično prihvatate situaciju kao novi početak. Krećete da se bavite nekim sportom ili hobijem kako bi kanalisali svoju energiju.
Situacija 3: U procesu ste pronalaženja novog posla. Šaljete svoju biografiju na hiljadu adresa i pozvani ste na razgovor za posao u jednoj firmi. Nakon razgovora koji vam je delovao kao da je prošao uspešno, dobijate odgovor da niste prošli dalje.
pod A - U komunikaciji sa kardovskom službom dodajete nove reči u leksikon opscenih reči srpskog jezika.
pod B - Znate da se u toj firmi zapošljavaju ljudi isključivo preko veze.
pod C - Prepričavate prijateljima svoje iskustvo i smišljate sjajne fore. Ne gubite nadu i nastavljate sa slanjem biografija.
Situacija 4: u poslednje vreme ste nešto opušteniji sa alkoholom. Ne čekate vikend da okusite svoje omiljeno piće. Neretko vam se dešava da popijete po koju sami sa sobom. Ipak prolazite kroz stresan period i verujete da ste zaslužili. Prijatelji i porodica vam skreću pažnju da malo opusite gas. Vi ćete:
pod A - Nećete ništa uraditi jer nemate problem. Svi su se zapravo urotili protiv vas i žele vam zlo.
pod B - Verujete da su standardi koji označavaju alkoholizam previše strogi. Okej je gucnuti koju tu i tamo skroz na mestu.
pod C - prihvatiti da su prijatelji i porodica možda u pravu. Spuštate nogu sa gasa. Nastojite da pomognete drugima koji imaju sličan problem kao vi.
Aleksandra: Ukoliko ste imali više odgovora pod A, na neprijatne situacije reagujete na vrlo nezreo način. Ukoliko su Vam dominantni odgovori pod B, od neprijatnosti se branite na nešto zreliji način. Ako ste najviše puta odgovorili pod C -čestitamo, radili ste na sebi i na neprijatnosti reagujete zrelo.
A evo ga i stručnog odgovora psihološkinje Kristine Karanović. Uzmimo za primer poslednju situaciju:
Kristina Karanović: Znači, to bi bilo prosto negiranje realnosti. Jer čim to, eto sad ono, nekoliko ljudi je tom čoveku rekla da ima problem. I prijatelji i porodica su skrenuli pažnju na to znači da su oni to primetili. Kaže ovako, verujete da su standardi koje označavaju alkoholizam previše strogi. Da, to je to opet to što je kod nas to toliko normalizovano. Mislim onako realno, neće čoveku ništa biti ako ponekad popije jedno pivo recimo. Sad to je opet pitanje količine. Koliko čovek to i da li je krenuo to da zloupotrebljava i ovo prihvatiti da su prijatelji i porodica možda upravu. Znači da stvarno ako mu je to reklo dosta ljudi da prihvati. Bilo bi najbolje jer možda ako je to primetila već dosta ljudi i nije baš slučajno jel što su skrenuli pažnju. I ovaj deo koji stvarno i jeste kada čovek poraz pretvori u pobedu i grupe koje su mnogo korisne, recimo ono anonimne alkoholičare ili tako znači neko ko je savladao neki veliki problem i onda pomaže drugima zapravo u tome. I to jeste zdrav mehanizam odbrane i zapravo zdrav način nošenja sa tom situacijom.
Teodora Rešetar: Mislim da se to dešava prirodno uglavnom. Da Ljudi posežu za tim stvarima nesvesno i da verovatno dobri deo tog komunikacijskog stila zapravo naučimo iz tvoje porodice. Da li se o nekim problemima otvoreno govori i da li diskutujemo tome da zajedno rešavamo ili ignorišemo ili se pravimo da je sve u redu ovaj, da li se nekada o nekim stvarima ni ne komunicira ili samo odjednom posvađali smo se, ne govorimo, pa počnemo ponovo da razgovaramo. Mislim da je korisno osvestiti zapravo koji su ti naši mehanizmi odbrane. Mislim, kao što rekoh fer je koristiti to u određenim okolnostima gde i pokušavate sebe da zaštite i gde to neće napraviti ne znam kakvu štetu. Ja se vodim time da najbolje biti iskren. Sad tu isto ima i problem, zapravo, komunikacije sa samim sobom. Sigurno nekada nismo iskreni nismo sa samim sobom, nećemo da pogledamo neke stvari ovaj direktno u oči ili kako već, i da onda time nešto sebe obmanjuje moći ćemo verovatno obmanjivati i ljude u svojoj okolini ali što se toga tiče najkorisnije ići onda na psihoterapiju gde vi možete potpuno otvoreno da budete sa nekim iskreni. Naravno i tu je terapeut vremenom treba da zasluži poverenje osobe koja dolazi tu da bi mogla da otvoreno komunicira i da se onda na tom odnosu gde vidite da je bezbedno da komunicirate bilo kakvog misao ili bilo Kakva osećanja ih nećete biti osuđivani nego da osoba sa kominicirate pokušava nekako konstruktivno da vas usmeri i da vas sagleda da onda to može da se primenjuje i na odnose u svakodnevnom životu sa ljudima sa porodicom sa prijateljima i na poslu.
Kristina Karanović: Ono što bi bilo dobro, i recimo čime se ja bavim pošto se inače bavim REBT psihoterapijom. To je racionalna emotivni kognitivno bihejvioralna terapija. Znači, u suštini, to polazimo i realnost je jako važna. Znači i učimo klijente da budu hrabri. Koliko god naravno da kao ljudi prolazimo svih kroz različite situacije u životu i da su neke stvari teške, neke stvari su izazovne mislim nije nam lako, u životu može svašta da se desi nepredvidljivo. Ono što učimo klijente jeste da kao pandan strahu, jer mnoge ovi mehanizmi odbrane se koriste li tako zbog straha, zbog anksioznosti, zbog toga što čovek ne želi da oseti tako neke emocije. Kao pandan strahu učimo klijente da postanu hrabri pojedinci.
Sanja Đorđević: Pričali smo o komunikaciji, o odbrambenim mehanizmima kojima se koristimo da bi odbranili sebe od neprijatnih osećanja. Igrali smo kviz. A kada sumiramo, to zvuči tako u rečima psihološkinje, Kristinu Karanović:
Kristina Karanović: Vezano za mehanizme odbrane, kao što smo rekli, da ih svi koristimo u suštini podsvesno, tako da niko to ne radi namerno. Kad nešto negira ili kad bilo šta od ovoga svega, niko to ne radi iz zle namere, nego prosto to nam je u podsvesti i to tako funkcioniše. Šta ono što možemo da uradimo? Možemo da radimo na razvijanju emocionalne inteligencije, na samosvesti, možemo da radimo na veštini rešavanja problema recimo. Takođe psihoterapija može biti od velike koristi za dublje razumevanje sebe uopšte i za promenu mehanizama odbrane i zajedno zrelije reagovanje.
Aleksandra: Važno je razumeti da nema zle namere kada se koriste ovi mehanizmi; oni su proizvod naše podsvesti i način na koji se nosimo sa stvarima oko nas.
Sanja: Radom na sebi, svojim emocijama pa i komunikaciji sazrevamo i ako ništa, osvestimo te odbrambene mehanizme, što nam može pomoći i u razumevanju sebe, i u komunikaciji sa drugima. A nadamo se da vam je ovo sve bilo korisno i za jedno i za drugo. Zato smo i istražili ovu temu. I zato vas pozivamo da je podelite sa drugima, kako bi možda neke od tih stvari preporznali u komunikaciji sa porodicom, kolegama, šefovima.
Aleksandra: Slušali ste podkast Umologija, podkast u kom želimo da napravimo
nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i
emocija, ali i osoba i sveta oko nas.
Ovu epizodu su kreirali: Sanja Đorđević, Nemanja Stevanović i Aleksandra Bučko.
Završava se numera
Produkcija: Fabrika kreativnosti