Subscribe
Share
Share
Embed
Umologija je podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas.
Produkcija : Fabrika kreativnosti
U poslednjoj epizodi za 2023. godinu Umologija vam donosi priču o tome kako da sagledamo navike i kako ih možemo usvojiti.Svi razmišljamo da počnemo da treniramo “od 1. u mesecu”, “od ponedeljka” ili, sada veoma aktuelno “od početka godine”. Kako u tome da i uspemo?
O tome nam govori strateški planer brenda i marketinga Nikola Učur, inače doktorand koji se zanima neuromarketingom i time kako funkcioniše naš mozak. Ali vam donosimo i inspirativnu priču Miloša Krstića.
Sanja (razmišlja): Od Nove godine počinjem da treniram! Budiću se rano, pa i u 5, što da ne! Hraniću se zdravo i jednom nedeljno ću ići na pijacu. Smanjiću sa alkoholom, društvenim mrežama i igricama. Čitaću jednu knjigu nedeljno.
efekat - kvar ploče
Aleksandra: Koliko Novih godina ste čekali da promenite svoje navike? Koliko ste novih navika zapravo uspeli da usvojite 1. januara?
kreće božićna numera “Deck the Halls”
Aleksandra: Slušate Umologiju, podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas. Da preispitujemo kako naša svakodnevnica utiče na dobrobit pojedinca. Da budemo dobro.
numera se završava
Ja sam Aleksandra Bučko, a sa mnom u ovoj epizodi slušate i novinarku Sanju Đorđević.
Aleksandra: U ovoj epizodi govorićemo o navikama, dobrim i lošim, kako da ih osvestimo i kako da ih promenimo. Probaćemo da vam pomognemo da ono što ste zacrtali za novu godinu zapravu i uradite.
Sanja: Aleks, šta ti planiraš da menjaš od nove godine?
Aleksandra: Puno sam razmišljala o ovome jer sam mnoge navike uvela u ovoj godini. Ono što bih htela jeste da ustaljim stečenu, a to je dnevnik u koji pišem stvari i situacije na kojima sam zahvalna i neke stvari koje su mi tokom dana bile interesantne. I još jedna, zapravo, navika koju bih volela da izbacim. Volela bih da manje psujem.
Sanja: Ja se ne bih složila da izbaciš tu naviku. Čini mi se da je to zdrava navika jer na taj način, na najbegniji način izbacuješ svoje frustracije, čistiš svoje emocije, podržavam psovanje skroz.
Aleksandra: Da, to i ja negde mislim, zato se to i dešava toliko, ali onda kada vidim koliko utičem na svoje dete… zbog toga mislim da bi mogla da zamenim nečim drugim. A ti?
Sanja: Pa ja evo ratujem sa navikama već neko vreme i iz svog iskustva sam provalila da ne pomažu ni zaokruženi datumi, kao čak ni ono “od sutra”, nego da promene moraju da nastanu sad. Volela bih da uvedem navike da napokon završim master.
Elem, sve počinje od jutra i ukoliko hakujemo ovaj ritual imaćemo srećniji i produktivniji život, obećava američki neuronaučnik Endru Huberman.
Aleksandra: I, kako izgleda optimalan početak dana po njemu?
Sanja: Dan počinje u od 5 do 6 i to bez alarma! Naštinu se popiju dve čaše vode, po mogućnosti sa limunom i solju, kako bi zavarali glad. Ukoliko smo i dalje pohovani od spavanja, Huberman preporučuje jogu nidru od 10 do 35 minuta. To je vrsta joge koja pomaže da dodatnom odmorimo. Nakon toga se izlažemo suncu od dva do 10 minuta, a ako nema sunca, koristimo veštačko svetlo. Sledi tuširanje hladnom vodom. Koliko hladnom pitaš se? Toliko da jako želimo da izađemo, ali da možemo da ostanemo bezbedno. Zatim sledi jednočasovni trening. Kafa se pije najmanje dva sata nakon ustajanja. Za doručkom na stolu bi trebalo da se nađe malo ugljenih hidrata, ali dosta povrća i proteina. Kako ti ovo zvuči?
Aleksandra:Veoma zahtevno
Sanja: Meni prvo što padne na pamet kada čujem za ovkave rutine- ko ima vremena za ovo? Elem, imam jednog prijatelja. Znamo se još sa faxa, dok smo zajedno studirali. I uvek mi je bilo interesantno koliko je disciplinovan i živi zdravim načinom života, i samim tim ga služi i fizičko i mentalno zdravlje.
Kada hoće nešto da nauči - sedne i krene da uči. Tako je, naučio da svira klavir ( o tome malo kasnije).
Ime mu je Miloš Krstić.
Nikad mi se nije požalio ni da ga je zaboleo zub, uvek je veseo i ne mogu ni da zamislim da se posvađa sa nekim. Ovako izgleda njegov početak dana:
Miloš Krstić: Prva stvar koju uradim ujutru, malo se izležavam zato što navijem alarm prerano i onda dam sebi vremena da uživam u toj jutarnjoj ušuškanosti.
Sanja: Kad se otprilike budiš?
Miloš Krstić: Pa oko 7.
Sanja: I šta posle radiš?
Miloš Krstić: Pa onda ili krenem s poslom ili doručkujem pa krenem s poslom. Zavisi da li sam gladan ili ne.
Aleksandra: Pa njegovo jutro ne razlikuje se mnogo od jutra ostalih ljudi.
Sanja: Tačno.
Međutim, kada završi sa radnim danom njegove navike se razlikuju od dobrog dela ljudi koje znam.
Miloš Krstić: Kada se završi moj radni dan uglavnom idem napolje u neku šetnju jer jako je nezgodno sedeti ceo dan u kući. Iako ustajem, nisam ceo dan u stolici, lepo je izaći napolje, imati bilo kakvu fizičku aktivnost. Ajde sad je zima, pa nema mnogo prostora za trčanje, basket i tako te napornije fizičke aktivnosti. Zato sad mogu da vežbam u stanu i to je to.
Sanja: Osim što ne propušta dan da pokrene svoje telo, takođe i ne preskače vreme kada će pročitati nešto. Jednom je odlučio da nauči da svira klavijature, nabavio ih je i odmah krenuo da vežba. Ne čeka prvi januar ili prvi sledećeg meseca, pa ni ponedeljak da krene sa novom navikom.
Miloš Krstić: Pa uglavnom od odmah ili od sutra. Zato što ne vidim korist u tome da čekam neki datum ili da padne zvezda padalica, nego dobro je da odmah kreneš u nešto jer ti kada se ubaciš u neku naviku, ti bez nekog razmišljanja, bez stvaranja pritiska sebi odmah počneš usvajati, počneš da učiš kako sebe da ubaciš u taj modus.
Aleksandra: Kako bi bolje razumeli navike, prvo moramo da ih analiziramo, odnosno podelimo na delove. Strateški planer brenda i marketinga, Nikola Učur, objašnjava kako možemo da sagledamo navike.
Nikola Učur: Navika, kao takva, kad je sagledaš ti možeš da je podeliš na tri jedna jako jednostavna dela. To ti je okidač, odnosno nešto što će da te pokrene na naviku. Imaš konstantno neke radnje, odnosno učiš putem memorije ili slično. Učiš telo, organizam da ti prihvati tu naviku. I imaš hormon nagrade, odnosno šta god da uradiš da bi sebe nagradila za tu naviku tebi će da pomogne da kaže mozgu "hej, ovo nam je korisno, ajde da nastavim dalje ovo da radim". Zapravo i ako hoćeš na primer u navici da istakneš ili želiš da promeniš sebi naviku, uzmi alarm kao okidač.
Aleksandra: Ne razmišljamo mnogo o navikama koje prkatikujemo. Zato je prvi korak u njihovim promenama osvešćivanje istih. U knjizi Atomske navike, Džejms Klir, autor predlaže ovo kao odličnu vežbu za eliminsanje loših navika. Imenovanje svojih postupaka. “Sada ću skuvati kafu, sada ću upaliti cigaru uz kafu, sada ću uzeti kolač uz kafu, sada ću skrolovati kroz društvene mreže i izgubiti dragoceno vreme”. I to je početak. Inače bi sve ovo obaljvali rutinski, bez razmišljanja. To je povezano sa onim što nam je Nikola Učur objasnio kao prvi i važan korak kada želimo da uvedemo naviku. Ili je se otarasimo.
Nikola Učur: Prvo osvešćivanje sebe, odnosno sebe kao biološku osobu. Zato što ti pored svoje misije i svega što ti se dešava, ti biološki imaš procese protiv kojih ne možeš. Prosto hormoni se luče pa se luče. Aktivnosti u mozgu se dešavaju, pa se dešavaju. Pokreti koje imaš svakodnevno ti se dešavaju ti ne možeš protiv njih oni su ti sastavni deo od praistorijskog čoveka pa do dana današnjeg. Apsolutno nemaš nikakvog uticaja. Ono što možeš da uradiš jeste da osvetiš sebe. Mozak voli sigurnost. On voli ustaljene norme, pravila, ne voli da dobije nove informacije, on voli da uči ali uči time što si pokrećeš. Ne voli uopšte da dobije nikako nove nadražaje, stimulanse, svega, da izlaziiz zone komfora, zato što to znači da on mora još više da radi da bi štitio svesni deo mozga da ti ne bi poludeo kao jedinka. Zapravo kad sve te stvari osvestiš da ti na nesvesnom nivou skroz drugačije funkcionišeš od svesnog i da ti to možeš da kontrolišeš sa svesnim. I tu postoji, postoje trenuci kada tebi nesvesno preuzme ulogu. Sad da neko ne shvati pogrešno, tebi nesvesno preuzima u većini stvari ulogu u životu, ali ti sa svesnim možeš da usporiš nesvesno.
Zapravo, tebi kad ti dođe neka burna reakcija, ili dođete ti, mrzi te da ideš na trening. Hočeš da uvedeš zdravu naviku, hoćeš da ideš na trening. I znaš da te mrzi i vučeš sebe, i kao ne, ne ne. Samo nateraj se, samo ustani. Nemoj da vadiš telefon. Ustani, uzmi torbu i kreni. Mrzićeš sebe 15 sekundi, posle toga će ti biti mrzovoljno. Otićeš na taj trening, biće te sramota što svi super izgledaju, treniraju i bilo šta a ti ne. Malo ćeš raditi tamo, završiš, izlučiće ti se dopamin, izlučiće ti se endorfin, nećeš osetiti nikakav bol. Osetićeš sreću, dobićeš malo i serotonina svakako, koji hormon sreće i osećaćeš se lepo. I mozak će dobiti super aktivnost, odnosno dobiće tu nagradu i reći će "e ovo je lepo". Ali sutradan će tebe opet da mrzi, zato što mozak ne može da uči za jedan dan pa da kao... Nego moraš da ponavljaš, ponavljaš, ponavljaš, i vremenom će tebi to postati navika da ćeš ti zavisnik postoati od te dobre navike - treninga.
Sanja: To je jedan od razloga zašto sam izabrala baš Miloša za ovu epizodu.
Miloš Krstić: Radim i kada mi se ništa drugo ne radi, i kad nemam volje za životom, jer shvatam tu medijativnu vrednost svih tih aktivnosti da treba držati mozak i telo u nekoj vrsti balansa.
Sanja: Jedna od čestih grešaka koje svi pravimo su megalomanski planovi. Uradiću sto trbušnjaka, pretrčati 10 kilometara, pročitati pola knjige dnevno, napisati 50 stranica knjige. Čak i da je moguće sve ovo uraditi odjednom, vrlo su male šanse da će nam preći u naviku. Jedan sklek, 5 minuta trčanja, stranica knjige, jedna rečenica, sasvim su dovoljni za početak. Put od hiljadu milja počinje jednim korakom, rekao bi svojevremeno Tolkin. Bitno je da se krećemo.
Aleksandra: Navešću vam jedan interesantan primer. Profesor fotografije na univerzitetu u Floridi, SAD, Džeri Uelsman podelio je svoje studente na dve kategorije. Prva grupa imala je zadatak do kraja semestra napravi što je više moguće fotografija, dok je druga grupa morala da preda samo jednu fotografiju, ali se ocenjivao kvalitet, a kriterijum za ocenjivanje je bio strog. Daću vam trenutak da razmislite ko je bolje prošao.
trenutak
Tačno. Pogodili ste, bolje fotografije prosledila je grupa čiji je zadatak bio da prosledi što je više moguće fotografija, odnosno, koja je bila ocenjivana na osnovu kvantiteta.
Sanja: Kako to?
Aleksandra: Pa tako što su ovi čiji je cilj bio kvantitet, ceo semestar bili su fokusirani na fotografiju, eksprimentisali su, testirali različite metode, učili na svojim greškama i tako izbrusili sopstvene veštine. Ovi što su se fokusirali na kvalitet, u glavnom su sedeli i razmišljali šta je to kvalitet, pa su na kraju malo toga imali da pokažu osim osrednje fotografije. Grupa koja je bila ocenjivana na odnosu kvaliteta činila je male korake i usavršila svoju veštinu i znanje. Grupa koja je samo promišljala - ostala je u mestu - stagnirala.
Sanja: Vraćamo se uskoro, ostanite uz Umologiju.
Aleksandra: Još jedan od načina kako možemo da promenimo svoje loše u dobre navike jeste da se nagradimo. Problem loših navika je što odmah dobijamo nagradu - dopamin. Kada igramo igrice, dobijamo poene, novčiće i to odmah. Kada trčimo, umaramo se, bole nas noge, zadišemo se, znojimo se. Kao nagradu dobijamo upalu mišića. Loše navike donose trenutno zadovoljstvo, dobre navike daju nam korist na duže staze. Nikola Učur objašnjava kako one funkcionišu.
Nikola Učur: Cigarete - one funkcionišu potpuno isto, samo što su one suprotno od svega. Ti pušiš cigaretu, tebi se luči određeni hormoni, oni tebi daju hormone nagrade koji tebe kao "Ok, ja treba da pušim" i ti nastaviš dalje. Tebi prva cigareta se sigurno nije dopala, ako si pušač. Ne, pušio si prvi put, drugi put, treći put, četvrti put, kašljao si, bilo ti je odvratno, odvratan ukus u ustima i onda vremenom si postao zavisnik, je l tako. Ali si sebe terao da radiš lošu stvar. Sad isto to za bilo koju naviku, uzmi i teraj sebe da radiš pozitivnu stvar za sebe i videćeš da će ti život biti desetostruko lepši i bolji.
Sanja: Ovo me podseća na jedan intervju koji sam radila pre nekoliko meseci.Mihal Šuljabio je strasni pušač gotovo četvrt veka. U svojoj četrdesetoj rešio je da promeni nešto u svom životu i pušenje je zamenio trčanjem, iako se nikad ranije nije ozbiljnije bavio sportom. Sada je reprezentativac ali i rekorder u ultramaratonu Srbije i Slovačke. Pre par nedelja je u tajvanu pretrčao ukupno 452 kilometara i tako postao peti na svetu u ultramaratonu!
Aleksandra: Dakle, on je sa 40 godina osvestio da ima naviku koje želi da se reši. Upiranje prstom u problem je prvi korak ka njegovom rešavanju.
Sanja: Zatim sledi promena okruženja. Jutjuber Struthelss, u jednom svom videu ispričao je kako je prevazišao svoju zavisnost od droge. Praktikovao je ovo ponašanje jer je i njegovo okruženje izgledalo kao da u njemu živi zavisnik, zato mu nije bilo teško da kada se vrati sa odvikavanja, nastavi sa svojom lošom navikom. Kada je sredio prostor u kome živi, sredio je i svoj život. Svakako je samo promena okruženja doprinela tome da prevaziđe zavisnost već je to bio jedan od faktora.
Aleksandra: Takođe, u knjizi Atomske navike se preporučuje da navike koje želimo da usvojimo, učinimo lako dostupnim i pristupačnim. Tako na primer, kada sam htela da krenem u teretanu, istražila sam teretane u okolini mog stana i izabrala onu što mi je na 3 minuta. Da ne bih imala izgovor da "gubim vreme" putujući na trening.
Sanja: Hmm, mene samo pomisao na teretane užasava, ali zato mi tegovi stoje na radnom stolu. Ne dešava se česo, ali ih s vremena na vreme upotrebim, s obzirom da si mi u videokrugu u većem delu dana. S druge strane, gitara stoji iza vrata, ne vidim je. Svaki put kada je uzmem morala bih prvo da je naštimujem, trzalice su ko zna gde. Sada joj fali jedna žica, ima debeo sloj prašine, a pipam je samo kako bi je pomerila, da usisam.
Aleksandra: Zato ima smisla da ako voće stoji u dnu frižidera, u fioci, tu i završi karijeru. A da ako stoji po sred stola, negde gde nam je usput, da brzo i nestane. Dok ćemo grice i slatkiše sakriti na nekoj visokoj polici gde nam treba stoličica da je dohvatimo. Najbolje bi bilo da ih uopšte nemamo u kući, jer nas one, tu, lako dostupne, dovode u iskušenje. Lakše je vežbati samokontrolu ukoliko je ne moramo koristi često, pominje se u knjizi.
Sanja: Još jedan od načina za uvođenje dobrih navika je da na kraju istih, dodamo nagradu. Nikola Učur je pronašao sistem koji njemu odgovara.
Nikola Učur: Ono što je tebi dobro, i da tebi funkcioniše - to što sam ja uveo zdravu naviku kao takvu, da ja stvarno ujutru kad ustanem meni je recimo okidač buđenje, da znam da sam čist sa hormonima. Uzmem naučni rad, pročitam ga i uzmem društvenu mrežu, to ne znači da će delovati na tebe. To je naučno potkrepljeno od čega se moja navika sastoji i kako ja sebe nagrađujem. Hormon nagrade i to kako ću ja da dođem (prim. nov. do njega) zavisi od svih ostalih socioloških faktora, društvenih psiholoških, svega onoga što meni znači i donosi da meni navika ta postane zdrava, ili da na mene deluje. I sad recimo sve ove pseudo nauke koje se vode, sad uzmu i prodaju ti moju naviku, u smislu, na mene je delovala ta navika, ne znači da će na tebe da deluje. Znači da ti moraš osnovu svega toga da pronađeš i da pronađeš šta na tebe deluje. To je naučno. Pseudonaučno jeste da se govori neuroplastičnost neurolingvistično programiranje, neurobrendiranje, neurodizajn - to su sve grane koje su nastale iz neuromarketinga.
Neuromaketing je jedini prihvaćen u naučom svetu i naučnoj zajednici. Neuroekonomija se vodi, mislim ona je jednaka kao i neuromarketing samo što su određene stvari i istraživanja su malo drugačija. Ali generalno, svi ovi ostali "neuro" dodaci su nastali kao pseudonauka i vode se na pojedinca, odnosno to što jedan pojedinac može ne znači da i ti možeš. To što je meni motivator da ja imam zdravu naviku ne znači da je tebi motivator zdrava navika. Tebi može motivator da bude nezdrava navika, ali onda je za druge korisne stvari. Treba da pronađeš sebe u svemu tome, da osvetiš sebe kako pojedinica i onda da pronalaziš stvari. Ne treba sebe da upoređuješ sa drugima, jer si ti osoba koja je kompleksna. Nisi kao ja, nisi kao bilo koja druga osoba, ti si kompleksna osoba sa svim svojim stvarima i to je tvoje nesvesno. Ono sebe naravno da upoređuje, ono naravno da ima nesigurnosti, ono naravno da ima depresivne momente, gde imaš da ono da razmišljaš o budućnosti i anksiozne momente, kako god, razumeš. Ali, to je sve normalno.
Ti si ta osoba. Upoznaj sebe, saznaj o sebi sve naučno što možeš i veruj mi da će ti se skroz drugačije racio ponašati prema nesvesnom delu, da ćeš zapravo pronaći i shvatićeš zašto si ti - ti, a ne ti u odnosu na nekog drugog.
Sanja: Još jedan od načina za promenu navika jeste i promena identiteta. Zvuči kao strašna stvar ali zapravo nije. Recimo da želimo da počnemo da se bavimo sportom. Nismo nikada imali ovu naviku. Doživljavamo sebe kao lenštinu. Ne možemo sebe da zamislimo zadihane. Pričam iz lične perspektive. Kada sam promenila kurs, rekla sebi da sam “ja osoba koja brine o svom zdravlju”, mnogo mi je lakše da navučem patike i odem da trčim, pa čak i ako je hladno. Takođe možemo reći sebi “ja sam osoba koja ne kasni, odlično se snalazim sa stranim jezicima, hranim se zdravo i tako dalje.
Aleksandra: Isto tako, kao što smo pominjali u jednoj od prethodnih epizoda, to je epizoda broj 4 - Učenja za devojčice, dobro je zastati i preispitati se, koja su to uverenja koja koja vezujemo za svoj identitet. Da li su ona naša ili dolaze iz okruženja? Ko profitira od njih?
Nikola Učur: Trend i popularnost zavise od psihometrijskih analiza, odnosno svega svega što je tebi dostupno na društvenim mrežama. Ljudi postaju sve pasivniji i pasivniji prema sebi. Svi žele da izgledaju vrhunski, svi žele instant promene i rešenja i zapravo svi sebi postavljamo "hajde od sutra ću, ajde od ponedeljka ću, evo od prvog meseca" i zapravo se oni samo vežu za to. Da ljudi to generalno ne radne ne bi ni kompanije tako slale poruku. Tako da oni na osnovu uvida u svega što imaju, u odnosu istraživanja tržišta, odnosno idealnog klijenta, zato što nije svaki proizvod za svakoga i to se pravi recimo sad sve, neuromarketinška istraživanja se prave prema petofaktornom modelu. Odnosno, vama se idealni korisnik ne napravi "od 13 do 15 godina" i slično, nego se napravi jedna idealna osoba, koja ima različiti petofaktorni model. I svi koji imaju isti takav petofaktorni model će se poistovetiti nezavisno koliko godina oni da imaju.
I zapravo svi veliki brendovi kada rade, kao žele da ti nametnu neku naviku i slično, namerno su tako koncipirali tu poruku zato što se obraća osobi kojima takva petofaktorski model. Ne može ona na nekog ko ima izgrađenu naviku da utiče ta poruka jednako koliko će da utiče na nekog apsolutno nema, ko stvarno živi taj "e od prvog ću, od ponedeljka ću" ili... Mislim, ja sam radio, nije možda lepo, ali radili smo kampanju za fitnes centar gde su nama ljudi godišnju članarinu platili po jako jeftinoj ceni, odnosno, bio je popust od 70 i nešto posto i da niko od tih ljudi nije došao više da trenira. Oni su platili godišnju članarinu, ali koncipirana poruka je bila zaprvo upravo na takve ljude. Sad ti je prilika da ćeš imati godinu dana i dođi kad god želiš.
Znači, mi smo želeli da pokrenemo, zapravo smo izazvali skroz suprotan efekat od onoga i zapravo smo samo uzeli novac od tih ljudi. Što možda nije lepo reči, ali zapravo stvarno samo uzeli novac. Iako smo drugačiju nameru imali kada smo postavili reklamu poruku, dali super ponudu i slično. Ljudi nisu dolazili zato što su oni "E da ja ću da uplatim, tih 5000 koje sam uplatio meni znaš kao ni iz džepa ni u džep, ali ja to imam godinu dana pa kad god da odlučim ja mogu da krenem, ne moram od sutra." Nikad se nisu pojavili. Svega 40 i nešto osoba je došlo, a sigurno je 300 i nešto prodato godišnjih članarina.
Sanja: I na kraju, motivacija je precenjena. Ukoliko čekamo da krenemo sa nečim kada budemo dovoljno motivisani, nekada to nećemo početi. Moj drugar Miloš, svet posmatra malo drugačijim očima.
Miloš Krstić: Što se tiče motivacije, to jest nedostatka motivacije u stvaranju nekih navika, pa ne znam, samo pokušam da shvatim to kao neki vid igre ili samo neke opuštajuće aktivnosti, a ne kao nešto što moram, nešto što je kao viđeno kao nešto što je zdravo. Ako hoću da promenim način ishrane, onda ću to spremanje hrane da posmatram kao nešto novo, zanimljivo, nešto što mogu da se igram s tim.
Sanja: Da rezimiramo. Ako želimo da promenimo svoje navike, ne treba čekati 1. januar, najbolje je početi odmah. Prvi korak je da ih osvestimo, da razmislimo o tome šta radimo na autopilotu u toku dana i šta je od toga dobra, a šta loše za nas. I lako je praktikovati ove loše jer je nagrada - instant. Rezultat dobrih navika dolazi kroz neko vreme. Zato kada uradimo nešto dobro, sebe treba nagraditi, kao što je Nikola Učur nakon što pročita naučni rad - počasti sebe vremenom na društvenim mrežama. Navike je teško menjati ukoliko nam okruženje to ne dopušta. Male su šanse da ćemo čitati knjigu pred spavanje, ako je televizor ispred kreveta. Za početak je dovoljno staviti knjigu na jastuk. Onda kažemo sebi “ja sam osoba koja čita, čitam redovno, ja sam načitana osoba” i tako promenimo svoj idenitet. Retko će se dešavati da smo motivisani da radimo stvari koje su dobre za nas, ali ako delujemo uprkos raspoloženju, bićemo sebi zahvalni na duže staze.
kreće božićna numera “Deck the Halls”
Aleksandra: Dobra navika može biti i da svake druge srede slušate Umologiju. Nadam se da smo vam pomogli da promenite sebe na bolje. Slušali ste podkast Umologija, podkast u kom želimo da napravimo nove drajvere: putanje shavatanja i razmišljanja; poimanja sebe, svojih misli i emocija, ali i osoba i sveta oko nas. Dalje, put od hiljadu milja počinje jednim korakom. Za početak je dovoljno uraditi jedan sklek, dokle god ga radimo svaki dan.
Ovu epizodu su kreirale: Sanja Đorđević i Aleksandra Bučko.
Završava se numera
U ovoj epizodi korišćeni su efekti sa sajta Pixabay
Produkcija: Fabrika kreativnosti